Poseta delegacije Slovenačke ambasade
U sredu, 20. novembra 2024. godine, Evroatlanski klub je imao čast da ugosti delegaciju Ambasade Republike Slovenije na čelu sa vojnim atašeom, pukovnikom Valterom Ileničem. Ova poseta bila je izuzetna prilika za razmenu mišljenja, iskustava i ideja između našeg kluba i predstavnika prijateljske zemlje. Tokom nekoliko sati prijatnog i sadržajnog razgovora, naši slovenački gosti su se upoznali sa radom Evroatlanskog kluba, našim dosadašnjim aktivnostima, kao i planovima za buduće projekte. Ponosno smo predstavili ključne inicijative koje smo pokrenuli u proteklim godinama, ističući važnost naše misije u promociji evropskih vrednosti, evroatlantskih integracija i dobrosusedskih odnosa. Delegacija iz Slovenije koju su činili pukovnik Ilenič i dr Matej Hedl, pomoćnik vojnog atašea, podelila je sa nama dragocena iskustva koja je Slovenija stekla tokom tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, pridruživanja Evropskoj uniji i NATO savezu, kao i sprovođenja državnih i administrativnih reformi. Posebno su inspirativna bila njihova zapažanja o unapređenju obrazovnog sistema i saobraćajne infrastrukture, što su oblasti od ključnog značaja za svaku zemlju koja teži modernizaciji i razvoju. dr Matej Hedl, pk Valter Ilenič, dr Vlatko Rajković Kroz otvoren i konstruktivan dijalog, identifikovali smo brojne mogućnosti za buduću saradnju između našeg kluba i slovenačkih institucija. Poseban akcenat stavljen je na oblasti evropskih integracija, urbanog razvoja, privrede i kulture. Razmenili smo ideje o konkretnim projektima koji bi mogli doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, a istovremeno osnažiti i naše kapacitete za rad na pitanjima od zajedničkog interesa. Poseban značaj tokom posete imala je razmena iskustava u pogledu implementacije evropskih standarda u različitim sektorima društva. Slovenija, kao uspešan primer integracije u EU i NATO, predstavila nam je svoja iskustva i izazove s kojima se suočavala tokom procesa reformi. Ova saznanja su od velike vrednosti za nas, jer pružaju smernice koje mogu doprineti efikasnijem radu našeg kluba i naših partnera. Na kraju posete, obe strane su izrazile zadovoljstvo otvorenošću razgovora i kvalitetom prenesenog sadržaja. Atmosfera je bila prijateljska i podsticajna, što je dodatno osnažilo našu zajedničku želju za nastavkom i produbljivanjem saradnje. Ova poseta je još jednom potvrdila da su iskreni dijalog, razmena iskustava i otvorenost ključni faktori u izgradnji čvrstih međusobnih odnosa. Evroatlanski klub ostaje posvećen daljoj promociji saradnje sa slovenačkim institucijama i drugim partnerima, s ciljem unapređenja zajedničkih vrednosti i interesa. Radujemo se budućim susretima i zajedničkim inicijativama koje će doprineti jačanju veza između naše dve zemlje na putu Srbije ka evroatlantskim integracijama, i članstvu u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu. Ova poseta je bila korak napred u tom pravcu, a mi ćemo se truditi da svaki naredni susret bude još uspešniji i plodonosniji.
Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju – Tonino Picula
Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta za novog izvestioca za Srbiju je izabran poslanik Progresivne alijanse socijalista i demokrata Tonino Picula, koji će na tom mestu naslediti dosadašnjeg izvestioca Vladimira Bilčika iz Evropske narodne partije koji nije učestvovao na izborima za Evropski parlament 2024. godine. Picula uživa reputaciju zagovornika proširenja Evropske unije, naročito kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana, i do sada je bio član parlamentarnih delegacija Evropskog parlamenta za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, i Kosovo; a takođe i izvestilac za Crnu Goru. U žižu interesovanja srpske javnosti je dospeo početkom 2024. godine zbog oštre kritike izbora održanih u decembru prethodne godine. “U skladu sa velikim iskustvom koje sam stekao i poznavanjem prilika na Zapadnom Balkanu kao i politike proširenja EU, ovo imenovanje doživljavam kao priznanje za dosadašnji rad. Ova nova dužnost predstavlja kontinuitet brojnih aktivnosti posebno tokom mog proteklog mandata”, rekao je Picula u izjavi za portal European Western Balkans. Ko je Tonino Picula? Tonino Picula je hrvatski političar i član Socijaldemokratske partije Hrvatske, koja je članica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, poznat po svojoj dugogodišnjoj političkoj karijeri na domaćoj i međunarodnoj sceni. Rođen je 31. jula 1961. na Malom Lošinju, a školovao se u Šibeniku i Zagrebu, gdje je diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu. Picula je bio ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Hrvatske premijera Ivice Račana od 2000. do 2003. godine, u periodu kada je Hrvatska radila na jačanju međunarodnih odnosa. Također je obavljao funkciju gradonačelnika Velike Gorice od 2005. do 2009. godine. Nakon ulaska Hrvatske u Europsku uniju, Picula je postao jedan od najistaknutijih hrvatskih poslanika u Europskom parlamentu. Izabran je s najviše preferencijalnih glasova na prvim evropskim izborima 2013. i nastavio služiti u parlamentu, fokusirajući se na spoljnu politiku, bezbednost, kao i razvoj odnosa s državama Zapadnog Balkana. Picula je takođe bio uključen i u rad OEBS-a kao šef posmatračkih misija na izborima u nekoliko država, Moldavija, Kazahstan, Rusija, Gruzija, itd. Njegov doprinos u europskoj politici prepoznat je više puta – 2020. i 2023. godine proglašen je najuticajnijim hrvatskim poslanikom u Evropskom parlamentu. U 2024. godini istakao se kao jedan od vodećih političara mešunarodne politike, zauzevši 28. mjesto među 705 europarlamentaraca.
Održana panel debata „Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”
U Hotelu Kragujevac, 15. oktobra je održana debata koja je okupila organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava, međunarodne organizacije, stručnjake i aktivne građane, s ciljem jačanja uloge lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju javnih politika u Srbiji. Diskusija je bila usmerena na prepoznavanje ključnih izazova s kojima se lokalne zajednice suočavaju, kao i na identifikaciju efikasnih mera za unapređenje njihovog kapaciteta i uticaja. Sa nazivom “Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”, panel debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i lokalno, kragujevačko veće EpuS, uz podršku Fridrih Ebert Fondacije. Učešće u debati su uzeli Nikola Bertolini, šef Odeljenja za Saradnju Delegacije EU u Srbiji, Slavko Lukić iz Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, Srđan Dimitrijević iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Leskovca i Mirjana Prodanović iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva; dok je debatu moderirala Jelica Minić. Debatu su otvorili pozdravnim rečima Vlatko Rajković ispred Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kragujevca, Ivana Račić ispred Fridrih Ebert Fondacije (kancelarije u Beogradu) i Jelica Minić ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Nakon toga, usledile su tematske diskusije sa panelistima koji su obradili ključne izazove u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Tokom događaja naglašeno je da lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u oblikovanju politika koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Zajedničkim naporima državnih i lokalnih institucija, kao i civilnog društva, moguće je kreirati efikasnije i pravednije politike koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva. Debata je obuhvatila tri ključne teme: raspodelu ovlašćenja i odgovornosti, finansiranje lokalnih zajednica i resursa, kao i ulogu građanskog društva. Jedan od ključnih izazova koji su identifikovani jeste nedostatak sredstava na lokalnom nivou, što često otežava sprovođenje razvojnih projekata. Takođe je naglašeno da nedovoljna transparentnost u raspodeli sredstava može dovesti do gubitka poverenja građana i slabijeg učešća u kreiranju javnih politika. Jedna od centralnih tačaka diskusije bila je analiza trenutnog stanja u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Učesnici su istakli da je neophodno unaprediti proces decentralizacije kako bi lokalne samouprave mogle efikasnije učestvovati u donošenju i sprovođenju javnih politika. Diskutovano je o tome koje nadležnosti bi mogle biti prebačene sa državnog na lokalni nivo, čime bi se postigla veća odgovornost i transparentnost. Finansiranje lokalnih zajednica bilo je još jedna važna tema debate. Učesnici su analizirali trenutne modele raspodele budžeta i istakli potrebu za transparentnijim i pravičnijim finansijskim rešenjima. Predloženo je da se deo državnih resursa preusmeri ka lokalnim samoupravama u skladu sa postojećim zakonskim odredbama, kako bi se omogućilo efikasnije planiranje i sprovođenje politika. Posebna pažnja tokom debate posvećena je ulozi organizacija civilnog društva i mladih u kreiranju javnih politika. Učesnici su naglasili da je aktivno učešće građana ključno za izgradnju održivih i pravednih politika na lokalnom nivou. Organizacije civilnog društva mogu delovati kao most između institucija i građana, nudeći inovativna rešenja i zastupajući interese zajednica.
Briselski sporazum
Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa ili popularno Briselski sporazum, potpisan 19. aprila 2013. godine, predstavlja istorijski dogovor između Beograda i Prištine koji je imao za cilj normalizaciju njihovih odnosa. Ovaj sporazum predstavlja ključni korak ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova posle višedecenijskog sukoba i otvaranja perspektive za evropske integracije obe strane. Sporazum su postigli premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. On je sastavljen od 15 tačaka koje su definisale pitanje integrisanja severnog Kosova u kosovski pravni sistem, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština i učešće Srba u sudstvu i policiji Kosova. Najznačajnije odredbe Briselskog sporazuma se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu. Ova zajednica predstavljala bi značajan korak ka zaštiti prava srpske manjine na Kosovu. Međutim, i pored postignutog sporazuma, njegova implementacija nije bila bez izazova. Postojale su brojne prepreke u sprovođenju određenih tačaka sporazuma, posebno u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Takođe, sporazum nije rešio sva otvorena pitanja između Beograda i Prištine, kao što su status Kosova i normalizacija granica. Uprkos izazovima, Briselski sporazum ostaje ključni dokument u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. On je otvorio put ka daljoj saradnji između dve strane i bio je važan korak ka evropskim integracijama obe zemlje. Implementacija sporazuma zahtevaće dalje napore i angažovanje kako bi se prevazišli preostali izazovi i postigla potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa 1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi. 2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine). 3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće. 4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. 5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti. 6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa. 7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija. 8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama. 9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima. 10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije. 11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima. 12. Plan za implementaciju, uključujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja. 13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. juna. 14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU. 15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Komitet za implementaciju.
UJDI: Kosovski čvor. Drešiti ili seći
Iz reči izdavača: O Kosovu se poslednjih godina govori i piše mnogo. Puno je i proklamacija o rešavanju problema. Ali, malo je pouzdanog znanja o realnom zbivanju, a još manje je rezultata u rešavanju problema. Usred smanjivanja i nizanja talasa nasilja, pokušaji uspostavljanja dijaloga imali su skromne izglede na uspeh. Književnici su ga započeli, ali i prekinuli- objavom “rata”, tom sve jevtinijom rečju. Profesionalni političari nisu ni započeli dijalog. A “kosovski čvor” je često instrumentalizovan u ideološkim i političkim sukobima. Istrajnost u težnji za dijalogom, pak, denuncira se u delu mas-medija kao “ujdijevska ujdurma” iz koje vire “satanski rogovi demokratije”. Nastajuća demokratska javnost očekuje, uvereni smo, od kritičkih intelektualaca i opozicione politike drukčiji, racionalan, pristup problemu Kosova. UJDI nastoji da takva očekivanja ispuni svojim reagovanjem na konkretne događaja, a još više upornim nastojanjem da se dijalog uspostavi. Radi toga su organizovana dva “okrugla stola”: u Mostaru (28. februara i 1. marta) o temi “Pokušajmo ponovo – demokratijom” i u Prištini (30. i 31. marta), o temi “Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji”. U tim razgovorima učestvovali su predstavnici UJDI-ja iz čitave Jugoslavije, manjeg broja postojećih i nastajućih političkih organizacija, te alternativnih organizacija Albanaca sa Kosova i “srpske alternative” sa Kosova, kao i vanstranačke ličnosti. Učesnici razgovara u Prištini saglasili su se o formiranju Nezavisne komisije (Srđa Popović, Tanja Petovar i Dejan Janča) koja će pripremiti izveštaj na osnovu kojeg bi se vodio dalji dijalog. Prva verzija izveštaja pripremljena je za zajednički sastanak UJDI-ja i Jugoslovenskog foruma za ljudska prava i pravnu sigurnost građana koji je – bez učešća političkih stranaka i štampe – održan u Beogradu 9. juna 1990. godine. Prvi izveštaj Nezavisne komisije podrobno je razmatran na pomenutom razgovoru, pa je uz konkretne sugestije za dopunu prihvaćen kao solidna osnova za dalji rad. Deo tih sugestija unet je u verziju koju sada – prvi put – predajemo javnosti. Priloženo je i nekoliko dokumenata koji predočavaju osnovu i okvir dijaloga, kao i njegove, to i sami znamo, ograničene domašaje. Kritički sud javnosti, nadamo se, pridoneće kvalitetu očekivanog nastavka dijaloga. Kosovski čvor se može ili strpljivo drešiti kroz tolerantan dijalog u javnosti i parlamentu, ili “olakom brzinom” presecati na verbalnim ali i sve žešćim bojištima. S uverenjem da znatan broj građana daje prednost prvoj soluciji, očekujemo da će ona dobiti nove podsticaja tokom izborne kamparlje, pa i u novoizabranom parlamentu. Dijalog o Kosovu, dabome, tek začinje demokratsku proceduru za rešavanje složenih poblema. Kao i u drugim svojim inicijativama, UJDI i u ovoj vidi svoj doprinos uspostavljanju demokratske javnosti. Da li je, i koliko, u tome uspeo, to neka pokaže sama javnost. U Beogradu, septembra 1990. Powered By EmbedPress
Janjić i Malići: Sukob ili dijalog — Sprsko-albanski odnosi i integracija Balkana (Zbornik radova – 1994)
Srbi i Albanci su dva naroda koji već vekovima dele prostor na Balkanu, posebno na teritorijama današnje Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore. Naša istorija je isprepletena raznim istorijskim događajima, kroz koje smo delili kulturu, običaje, pa čak i jezik. Takav suživot je bio osnova za razvoj naše zajedničke istorije, ali i različitosti koje nas danas karakterišu. Sve do druge polovine 19. veka i rađanja težnji ka kreiranju nacionalnih i etnički (čistih) država, Srbi i Albanci su delili jedan životni prostor i sudbinu kao narodi. Danas, u modernom društvu, suživot Srba i Albanaca je od velikog značaja za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu. Oba naroda imaju bogatu kulturnu baštinu, jezik, tradiciju i istoriju koja treba da se poštuje i neguje. Razumevanje i poštovanje različitosti su ključni elementi za uspešan suživot ovih naroda. Ključno je da se obezbedi da se prošlost ne zaboravi, kako ona dalja tako i ova bliža. Powered By EmbedPress
Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244
Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (UNSCR 1244) usvojena je 10. juna 1999. godine, dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Ova rezolucija ima veliki politički značaj jer je postavila osnovne pravne principe za rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji u okvirima institucija Ujedinjenih nacija. Jedan od ključnih elemenata Rezolucije 1244 je potvrđivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije, ali istovremeno i poziv na zaštitu prava i interesa kosovskih Albanaca kroz kreiranje pravnog i političkog okvira za proces uspostavljanja konačnog statusa Kosova. Rezolucija je formalno uspostavila međunarodnu civilnu misiju, Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja je imala mandat da upravlja civilnim pitanjima i da podržava uspostavljanje privremenih institucija samouprave na Kosovu. Takođe, Rezolucija 1244 je formalizovala i odredbu Kumanovskog sporazuma o razmeštanju međunarodnih vojnih snaga na Kosovu radi održavanja mira i bezbednosti. Ove snage su bile pod komandom KFOR-a (Kosovo Force) i imale su mandat da obezbede bezbedno okruženje za sve stanovnike Kosova i Metohije. Rezolucija 1244 takođe je postavila osnove za politički proces koji bi doveo do rešavanja statusa Kosova i Metohije. Ova rezolucija je predvidela da će se o statusu Kosova razgovarati nakon postizanja određenih ciljeva, kao što su uspostavljanje demokratskih institucija, vladavina prava i zaštita manjinskih prava. Tokom godina, Rezolucija 1244 bila je predmet različitih tumačenja i primene, ali ona je bila osnova na kojoj se bazirao proces koji je kulminirao Prvim sporazumom o principima normalizacije odnosa Prištine i Beograda, popularno nazvanim Briselskim sporazumom. Powered By EmbedPress
Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova
Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova je međunarodni dokument koji je potpisan 9. juna 1999. godine, označavajući zvanični kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije tokom Kosovskog rata. Ovaj sporazum je imao ključnu ulogu u uspostavljanju mira na Kosovu i stabilizaciji regiona. Njegovo potpisivanje predstavljalo je važan korak ka okončanju sukoba i povratku mira na teritoriju bivše Jugoslavije. Sporazum je potpisan u vojnoj bazi KFOR-a u Kumanovu, Makedonija (sada Severna Makedonija), od strane generala Vojske Jugoslavije Svetozara Marjanovića, generala policije Republike Srbije Obrada Stevanovića i britanskog generala Majkla Džeksona. Ovaj sporazum je bio rezultat pregovora između predstavnika NATO-a i tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Ključni elementi sporazuma uključivali su povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova, raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga (KFOR) radi uspostavljanja stabilnosti na terenu, kao i prihvatanje šireg okvira za političko rešenje kosovske krize. Jedna od ključnih odredbi sporazuma bila je demilitarizacija Kosova, što je zahtevalo povlačenje jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga sa teritorije Kosova, kao i razoružavanje jedinica OVK. Ova demilitarizacija omogućila je KFOR-u da preuzme odgovornost za obezbeđivanje sigurnosti i stabilnosti na Kosovu, kao i zaštiti svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Pored toga, sporazum je predvideo uspostavljanje zone bezbednosti duž granice između Kosova i Srbije radi sprečavanja incidenata i destabilizacije regiona. Ova zona je imala za cilj da spreči buduće prisustvo vojnih i policijskih snaga SRJ na teritoriji Kosova, bez izričite dozvole KFOR-a. Takođe, Vojnotehnički sporazum iz Kumanova predstavljao je prelaznu fazu ka političkom rešenju kosovske krize. On je omogućio uspostavljanje privremene administracije UN-a na Kosovu (UNMIK), koja je imala zadatak da koordinira humanitarne aktivnosti, osigura poštovanje ljudskih prava i vladavine prava, kao i da podrži procese obnove i rekonstrukcije. Sporazum je takođe imao dugoročne implikacije za region Balkana i međunarodnu zajednicu. On je postavio osnovu za rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i dalje političke pregovore o statusu Kosova i otvorio put ka međunarodnom priznanju nezavisnosti Kosova, koja je formalizovana deklaracijom nezavisnosti 2008. godine. Ukratko, Vojnotehnički sporazum iz Kumanova je bio ključni dokument koji je označio kraj vojnih dejstava na Kosovu tokom Kosovskog rata, povlačenje bezbedonosnih snaga SR Jugoslavije i Srbije, i predstavljao je početak procesa uspostavljanja nezavisnosti Kosova. Powered By EmbedPress
Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova – Ahtisarijev plan iz 2007. godine
Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova iz 2007. godine, ili popularnije Ahtisarijev plan za Kosovo predstavljao je sveobuhvatni okvir za postizanje održivog mira i stabilnosti na Kosovu. Osnovna ideja bila je stvaranje multietničke, demokratske i samoodržive države kroz međunarodno nadziranu nezavisnost, koja bi omogućila svim zajednicama na Kosovu da žive zajedno u miru. Plan je predviđao niz ključnih elemenata, uključujući decentralizaciju vlasti radi osiguranja veće autonomije lokalnim zajednicama, posebne mere za zaštitu srpske manjine kao i visok stepen autonomije Srpske pravoslavne crkve i zaštite njene svojine; kao i uspostavljanje međunarodne supervizije radi nadgledanja primene plana. Jedan od najkontroverznijih elemenata Ahtisarijevog plana bio je predlog za status neutralnosti Kosova, što je značilo da Kosovo ne bi imalo svoju vojsku, već bi bezbednost bila garantovana međunarodnim snagama, poput KFOR-a i EULEX-a. Plan je takođe predvideo osnivanje institucije Specijalnog predstavnika EU za Kosovo, koji bi nadgledao primenu plana i pomagao Kosovu u procesu integracije u evroatlantske strukture. Ahtisarijev plan za Kosovo naišao je na podršku većine kosovskih Albanaca, ali je bio oštro odbačen od strane Srbije i njenih saveznika, uključujući Rusiju. Srbija je smatrala da plan ne pruža dovoljne garancije za zaštitu srpske manjine na Kosovu i da je kršio njen suverenitet. I pored protivljenja Srbije, Ahtisarijev plan je podržan od strane većine zapadnih zemalja, koje su videle u njemu šansu za stabilizaciju regiona i uspostavljanje održivog mira na Balkanu. Ali je Evropska unija odustala od njegove primeni u praksi kroz mehanizme EULEX-a kao ustupak Srbiji, kao i zbog odluke da se pregovori Beograda i Prištine nastave pod patronatom Kontakt grupe koju su činile EU, SAD i Rusija. Kosovska skupština je 2008. godine usvojila Deklaraciju o nezavisnosti, proglašavajući Kosovo nezavisnom državom u skladu sa preporukama Ahtisarijevog plana. Ova odluka je izazvala međunarodnu kontroverzu zbog prejudiciranja ishoda razgovora uz posredovanje Kontakt grupe, ali je Kosovo dobilo priznanje većine zapadnih zemalja, uključujući SAD i većinu država članica EU. Ahtisarijev plan za Kosovo ostaje važan dokument u procesu rešavanja statusa Kosova i primer kako diplomatski napor može doprineti miru i stabilnosti u konfliktnim regionima. Ali i podsećanje svim političkim činiocima u Srbiji da odbijanje kompromisa u rešavanju državnih pitanja vodi samo pogoršavanju položaja Srbije u međunarodnim odnosima. Powered By EmbedPress
Saopštenje Stejt departmenta о sastanku Jović-Iglberger 28. februara 1992.
Kada se govori o raspadu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije veoma često se imputira navodni stav Međunarodne zajednice da se rešenje jugoslovenske krize mora bazirati na uštrb interesa Srbije i srpskog naroda, i kroz guranje Srbije u rat. Međutim, mnoga istorijska dokumenta kao i novinski članci iz perioda raspada Jugoslavije pokazuju da se od beogradskih vlasti zahtevalo da bude spremna na iste ustupke prema drugim narodima kakve je zahtevala i prema Srbima u drugim bivšim republikama. Kao i da se rešenje krize mora pronaći u miru a ne ratu. Jedan takav dokument je i saopštenje američkog Stejt departmenta posle sastanka Borisava Jovića, člana predsedništva SFRJ, i Lorensa Iglbergera, tadašnjeg zamenika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država, 28. januara, 1992. godine. Bivši ambasador SAD u Beogradu, Iglberger će ostati upamćen kao strani diplomata čiji javni nastupi i izjave pokazuju da je tokom jugoslovenske krize međunarodna zajednica veći deo vremena podržavala interese Srbije i mirno rešenje krize. “Saopštenje Stejt departmenta о sastanku Jović-Iglberger Vašington 28. januar Zamenik državnog sekretara Iglberger sastao se juče sa Borisavom Jovićem, predstavnikom Srbije u krnjem Predsedništvu Jugoslavije.Ovaj sastanak ne menja američki stav da članovi krnjih saveznih institucija Jugoslavije ne mogu legitimno govoriti ili postupati u ime cele Jugoslavije.Zamenik državnog sekretara je naglasio Borisavu Joviću da SAD očekuju da sve strane, uključujući tu srpsko rukovodstvo i Jugoslovensku armiju, poštuju obaveze preuzete prilikom potpisivanja sporazuma o planu koji predviđa raspoređivanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj. Vlada SAD u potpunosti podržava napore Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice da se pronađe miroljubivo rešenje za jugoslovensku krizu.Zamenik državnog sekretara naglasio je Borisavu Joviću da SAD, kao i Evropska zajednica, neće prihvatiti nikakav ishod jugoslovenske krize koji bi se zasnivao na primeni sile ili pretnji promenom granica jugoslovenskih republika.On je pozvao srpsku vladu da preduzme jasne i konkretne korake kojima će pokazati doslednost planu Ujedinjenih nacija i mirovnoj konferenciji Evropske zajednice kojom predsedava lord Karington, kao i da će poštovati teritorijalni integritet Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.Napori Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice pružaju rukovodstvu Srbije priliku da pokaže spremnost da konstruktivno prione na posao u cilju generalnog političkog rešenja u kome će biti uvažena legitimna strahovanja i ispunjene težnje Srba unutar i izvan Srbije.Pozivamo rukovodstvo Srbije da iskoristi tu priliku, da poštedi srpski narod kao i druge jugoslovenske narode, strašne cene ratovanja i pokaže spremnost da drugim narodima u Srbiji pruži ista prava i zaštitu koju traži za Srbe izvan Srbije.” Nedeljnik Vreme, 3. februar 1992. godine