Sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova iz 2007. godine, ili popularnije Ahtisarijev plan za Kosovo predstavljao je sveobuhvatni okvir za postizanje održivog mira i stabilnosti na Kosovu. Osnovna ideja bila je stvaranje multietničke, demokratske i samoodržive države kroz međunarodno nadziranu nezavisnost, koja bi omogućila svim zajednicama na Kosovu da žive zajedno u miru.
Plan je predviđao niz ključnih elemenata, uključujući decentralizaciju vlasti radi osiguranja veće autonomije lokalnim zajednicama, posebne mere za zaštitu srpske manjine kao i visok stepen autonomije Srpske pravoslavne crkve i zaštite njene svojine; kao i uspostavljanje međunarodne supervizije radi nadgledanja primene plana. Jedan od najkontroverznijih elemenata Ahtisarijevog plana bio je predlog za status neutralnosti Kosova, što je značilo da Kosovo ne bi imalo svoju vojsku, već bi bezbednost bila garantovana međunarodnim snagama, poput KFOR-a i EULEX-a.
Plan je takođe predvideo osnivanje institucije Specijalnog predstavnika EU za Kosovo, koji bi nadgledao primenu plana i pomagao Kosovu u procesu integracije u evroatlantske strukture. Ahtisarijev plan za Kosovo naišao je na podršku većine kosovskih Albanaca, ali je bio oštro odbačen od strane Srbije i njenih saveznika, uključujući Rusiju. Srbija je smatrala da plan ne pruža dovoljne garancije za zaštitu srpske manjine na Kosovu i da je kršio njen suverenitet.
I pored protivljenja Srbije, Ahtisarijev plan je podržan od strane većine zapadnih zemalja, koje su videle u njemu šansu za stabilizaciju regiona i uspostavljanje održivog mira na Balkanu. Ali je Evropska unija odustala od njegove primeni u praksi kroz mehanizme EULEX-a kao ustupak Srbiji, kao i zbog odluke da se pregovori Beograda i Prištine nastave pod patronatom Kontakt grupe koju su činile EU, SAD i Rusija.
Kosovska skupština je 2008. godine usvojila Deklaraciju o nezavisnosti, proglašavajući Kosovo nezavisnom državom u skladu sa preporukama Ahtisarijevog plana. Ova odluka je izazvala međunarodnu kontroverzu zbog prejudiciranja ishoda razgovora uz posredovanje Kontakt grupe, ali je Kosovo dobilo priznanje većine zapadnih zemalja, uključujući SAD i većinu država članica EU.
Ahtisarijev plan za Kosovo ostaje važan dokument u procesu rešavanja statusa Kosova i primer kako diplomatski napor može doprineti miru i stabilnosti u konfliktnim regionima. Ali i podsećanje svim političkim činiocima u Srbiji da odbijanje kompromisa u rešavanju državnih pitanja vodi samo pogoršavanju položaja Srbije u međunarodnim odnosima.