Dan Evrope
Dan Evrope se obeležava 9. maja svake godine kako bi se proslavile ideje mira i saradnje koje su bile temelj stvaranja Evropske unije. Ovaj datum ima poseban značaj u istoriji Evrope, posebno u zemljama Evropske unije. Ideja o Danu Evrope potiče od Roberta Šumana, francuskog ministra spoljnih poslova, koji je 1950. godine predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ova inicijativa smatra se početkom evropske integracije i kasnijeg formiranja Evropske unije. Evropski lideri, sledili su Šumanovu viziju o zajedničkom upravljanju resursima kao načinu za promovisanje mira i stabilnosti u Evropi. Od tada, Dan Evrope je postao simbol jedinstva i solidarnosti među evropskim narodima. U tom duhu, mnoge institucije i organizacije širom Evrope organizuju različite manifestacije, koncerte, izložbe i druge događaje kako bi obeležile ovaj dan i podsetile ljude na važnost evropske saradnje. Evropska unija danas predstavlja jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih saveza u svetu. Sa 27 članica, EU je postala simbol zajedničke evropske ideje, čija je osnovna svrha promovisanje mira, stabilnosti i prosperiteta. Kroz zajedničku valutu, slobodnu trgovinu i slobodu kretanja ljudi, EU je postigla značajan napredak u stvaranju jedinstvenog tržišta i jačanju veza među evropskim narodima. Danas, dok obeležavamo Dan Evrope, važno je podsetiti se na vrednosti koje su inspirisale osnivanje Evropske unije i raditi na dostizanju i očuvanju tih vrednosti u našem društvu. Dan Evrope je prilika da se istakne važnost mira, saradnje i razumevanja među narodima Evrope, te da se podstakne dalji napredak ka zajedničkoj evropskoj budućnosti.
Ilija Đukić: Kosovo – realnost i mit
“Izbor tekstova je izvršen iz nekoliko desetina napisa, izjava i intervjua vezanih za kosovske teme nastalih u vremenu od maja 1996. do jula 2000. godine. Za prostor bivše Jugoslavije to je postdejtonski period na čijem je početku već bila propuštena poslednja šansa da se spreči da kosovski problem postane regionalno i evropsko krizno žarište i poprište novih oružanih sukoba, nasilja sa svih strana i stravičnog raketiranja Jugoslavije, Srbije i Kosova od strane NATO.Izdavaču i autoru se učinilo da može biti korisno da se ovaj izbor tekstova nađe u jednoj publikaciji kao svedočanstvo o jednom vremenu i izraz kritičkog odnosa prema politici sva tri aktera na Kosovu. To se odnosi na zvaničnu politiku beogradskog režima prema Kosovu, na albanski etnički nacionalizam koji je bio i ostao u biti ratovanje za teritorije i na manjak stvarne političke strategije evropskih i vanevropskih centara moći da odigraju ulogu koju su na sebe preuzeli.Zahvaljujem se izdavaču, kao i kolegama i prijateljima iz Foruma za međunarodne odnose koji su neretko bili inicijatori ali i prvi kritičari mojih tekstova.“ Ilija Đukić: Kosovo – realnost i mit (Napomena autora) Powered By EmbedPress
Besmislena YU ratovanja
“Ima li smisla analizirati jedan besmisleni rat – ratove? Šta se mora reći o uzrocima i faktorima razbijanja SFRJ, o ulozi Vrhovne komande i njenog vojnog djela? Šta reći o ulozi JNA? Šta o stavovima generala Veljka Kadijevića (sekretara za narodnu odbranu i načelnika Štaba Vrhovne komande 1988 – 1992), izloženim u knjizi “Moje viđenje raspada – vojska bez države”? (“Politika”, juni 1993). * * * Imam, dakle, moralno pravo da i sada analiziram posljedice bezumlja na koje smo ukazivali kada se zlo još moglo izbjeći ili bar učiniti neuporedivo manjim. A pošto sam i danas uvjeren da se sunovrat, kako je još 1989 godine nadolazeću jugoslovensku tragediju nazvao Koča Popović – mogao izbjeći, osjećam i obavezu da to uvjerenje objasnim, jer je i sada mnogo onih koji ističu da je sve baš tako moralo da se desi, da se tragedija nije mogla mimoići. Jedni to čine da bi sebe opravdali, da bi i lične odgovornosti podveli pod pojam objektivne nužnosti, a mnogo više je onih koji nisu svjesni svojih nacionalističkih zabluda i iluzija.” Ilija Radaković – Besmislena YU ratovanja 1990-1995 Powered By EmbedPress
75 godina od osnivanja NATO
Godišnjica osnivanja NATO pakta predstavlja važan trenutak u istoriji savremenih međunarodnih odnosa. Prethodnica Severnoatlantskog sporazuma je bio Dankirski sporazum iz 1947. godine između Velike Britanije i Francuske. Već naredne godine ovaj savez se širi pristupanjem zemalja Beneluksa, odnosno potpisivanjem Briselskog sporazuma iz 1948. godine. Državni udar u Čehoslovačkoj će potpisnice Briselskog sporazuma potaknuti na pregovore sa zemljama Severne Amerike o odbranbenom savezu. Ti pregovori će dovesti do potpisivanja Seversnoatlantskog sporazuma 4. aprila 1949. godine. Tako je NATO nastao kao rezultat potrebe za kolektivnom odbranom zapadnih demokratija od potencijalne pretnje Sovjetskog Saveza. Osnivanje Pakta predstavljalo je i ključni korak ka stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi posle završetka Drugog svetskog rata. Zemlje članice NATO alijanse Od tada, NATO je prošao kroz različite faze razvoja, prilagođavajući se novim bezbednosnim izazovima i promenama u međunarodnom okruženju. Tokom Hladnog rata, NATO je bio ključni stub zapadne bezbednosti, pružajući garant bezbednosti svojim članicama. Posle pada Berlinskog zida, NATO je proširio svoje granice, primajući u članstvo i članice bivšeg Varšavskog pakta i balkanskih zemalja. Značaj NATO pakta je ogroman, posebno u kontekstu očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. Kroz svoje aktivnosti, NATO je doprineo jačanju demokratije i vladavine prava predstavljajući politički i bezbedonosni temelj na kom su se zasnivali pregovori o formiranju drugih međunarodnih institucija. Takođe, NATO je bio ključni faktor u očuvanju transatlantskog saveza između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, pružajući osnovu za saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, ali i ekonomske i kulturne saradnje. Za zemlje poput Srbije, članstvo u NATO paktu može imati značajne beneficije. Pristupanje NATO-u može doprineti jačanju nacionalne bezbednosti, podržati reforme u oblasti odbrane i doprineti integraciji u evroatlantske strukture. Takođe, članstvo u NATO-u može otvoriti nove mogućnosti za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i za jačanje političke stabilnosti u regionu i ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji. Godišnjica osnivanja NATO pakta predstavlja priliku da razmislimo o budućnosti međunarodne bezbednosti i saradnje Srbije sa svojim međunarodnim partnerima. NATO, zajedno sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama, ima ključnu ulogu u očuvanju mira, stabilnosti i prosperiteta širom sveta, te je važno nastaviti rad na jačanju veza i približavanju ovim institucijama. Njih čine zemlje u čijem društvu Srbija pripada geografski, a svoju budućnost treba videti i potvrđivanjem te pripadnosti članstvom u ovim organizacijama
180 godina Srpskog građanskog zakonika
Srpski građanski zakonik (Законикъ грађанскій за Княжество Србско) je donet 25. marta 1844. godine i predstavlja prvu i jedinu sveobuhvatnu kodifikaciju civilnog prava u Srbiji. Godišnjica njegovog donošenja predstavlja značajan događaj u istoriji pravnog sistema Srbije. Ovaj zakonik je usvojen tokom takozvanog perioda Ustavobranitelja u Kneževini Srbiji, odnosno tokom vladavine Aleksandra Karađorđevića. Njegovo donošenje predstavljalo je važan korak ka stvaranju pravnog sistema u mladoj kneževini, ali i korak u stvaranju moderne evropske pravne tradicije kao tek četvrti pravni dokument ove vrste donet na Evropskom kontinentu. Naredbu o pisanju zakonika je doneo Miloš Obrenović 1837. godine, a njegovi autori Jovan Hadžić i Vasilije Lazarević su se u svom radu ugledali na, do tada jedine takve dokumente drugih evropskih zemalja, francuski, austrijski, i holandski. Srpski građanski zakonik je bio prvi sveobuhvatni zakonik koji je regulisao civilno pravo u Srbiji. Njegovo usvajanje je imalo za cilj da unapredi pravnu sigurnost, olakša poslovanje i promoviše pravnu jednakost građana. Značaj ovog zakonika se ogleda u njegovom uticaju na dalji razvoj pravnog sistema Srbije. On je postavio osnovne principe koji su kasnije razvijeni i unapređeni kroz niz zakona i reformi. Takođe, on je imao veliki uticaj na pravne sisteme drugih zemalja u regionu, koji su ga uzimali za primer prilikom reformi njihovih pravnih sistema. Sa određenim izmenama Srpski građanski zakonik će činiti osnovu pravnog sistema Srbije sve do 1946. godine. U današnje vreme, iako je zamenjen novim zakonima, njegov značaj kao temelja modernog srpskog pravnog sistema ostaje neosporno veliki. Godišnjica njegovog donošenja je prilika da se podsetimo njegovog doprinosa pravnoj kulturi Srbije i da se istakne njegova uloga u formiranju principa pravne države u Srbiji.
Svedočenje Kira Gligorova o evropskoj ponudi jugoslovenskim liderima 30-31. maja u Beogradu
Žak Delor (Jacques Delors), tadašnji predsednik Evropske komisije je krajem maja 1991. godine došao u Jugoslaviju da bi, pored monetarne i carinske unije, ponudio političku i finansijsku podršku planu tadašnjeg premijera Ante Markovića o “Jugoslovenskom Mastrihtu”. U vreme kada su se vodeći protagonisti, u grču sukobljavajućih nacionalističkih projekata, već pripremali za rat racionalni jezik interesa imao je slab efekat na političke elite koje su delovale po logici etno-nacionalističkog sukobljavanja.
Pregovori u Rambujeu: ultimatum ili propuštena prilika
Pre skoro četvrtine veka, 18. marta 1999. godine na pregovorima u Rambujeu, Francuska, nije došlo do potpisivanja sporazuma između delegacije Savezne republike Jugoslavije i predstavnika kosovskih Albanaca. Da li su ti pregovori bili alibi, ultimatum, ili propuštena prilika na 20-tu godišnjicu njihovog okončanja govorio je Vladan Kutlešić, član delegacije SRJ.
Nacionalno i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO
Još početkom devedesetih godina prošlog veka “uvaljena” nam je teza da je za Srbiju najvažnije rešavanje nacionalnog pitanja. I, evo, rešavamo ga već tri i po decenije i nismo ga rešili. A, ne to, već i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO, izjavio je Vlatko Rajković, osnivač Evroatlanskog kluba za dnevni list DANAS. Ceo tekst pročitajte OVDE.
Predlog sporazuma u Rambujeu koji Srbija nije htela da potpiše
Ovaj sporazum ima za cilj da okonča nasilje na Kosovu i olakša povratak izbeglih i raseljenih lica.
Slovo Božidara Grujovića
Zakon je volja vilajetska (narodna), koja vilajetu celom i svakom dobro zapoveda, a zlo zaprečava. Prvi, dakle, gospodar i sudija u vilajetu jest zakon. Pod zakonom moradu i gospodari i poglavari i sovjet praviteljstvujušći (opšća kancelarija) i sjašćenstvo i vojinstvo i sav narod biti; i to pod jednim i tim istim zakonom. Zakon dobre, zaslužene da nagradi, a zle, nepokorne, lenjive u službi da kastiguje. Zato zakon razuman i pravedan biti mora. Nisu oni znali sta je zakon, zakon velim graždanski. Zakon je vilajetu to, što jednom čoveku hrana, piće, vazduh, odelo i kuća, to jest kako čovek, kad hrane i pića i proče nestane, umreti mora, tako i vilajet bez zakona mora da propadne, da opet u ropstvo dođe i da se sasvim rastrgne i pogine. No zakon tako kao i hrana mora dobar biti. A kako ćemo mi taj dobar zakon napraviti, pod kojim će vilajet čestit i srećan biti, krepko i tverdo stajati, i od kolena na koleno slavniji i čestitiji biti. Na prvo pitanje treba pametno da odgovorimo, jerbo od ovoga i sreća i nesreća narodna zavisi. Ovo nas i srce i duša naša najbolje naučiti može. Čemu je svaki razuman, čestan i pošten čovek pokoran, i što on do smrti svoje slušati želi? Svaki će reći: – Ja sam pokoran razumu i pravdi. Ove ću do smerti moje i gladan i žedan, i go i bos, verno slušati. – Svaki čovek ovo, svaka žena i dete ovako govori u serdcu svome: – Zapovedaj mi razumno i tvori mi pravdu, pak ću za te u nuždi i krv proliti. – Može li štogod na svetu lepše, slađe i milije biti, nego kad i krivac osuđeni rekne svome sudiji: – Ti si mi razumno i pravedno sudio, svaku ću kastigu rado pretrpeti. Razum, dakle, i pravda, jesu dve polovine blagopolučija (sreće). Gdi razuma i pravde nema, tu nema zakona. Mi da podignemo i da dobro utvrdimo u Srbiji ova dva rada: razum i pravdu i da ih dobro ukrepimo sa celom našom snagom, da se svaka sila i snaga njima pokori. I ovaj mudri i pravedni zakon da nam prvi gospodar i zapovednik bude. On da zapoveda gospodarima, vojvodama, sovjetu, sjašćenstvu, vladikama i svakome, malomu i velikomu. On će nas braniti i svobodu i voljnost sačuvati. Gdi je dobra konstitucija, to jest gdi je dobro ustanovlenije zakona, i gdi je dobro uređena vlast pod zakonom, tu je sloboda, tu je voljnost; a gdi jedan ili više po svojoj volji zapovedaju, zakon ne slušaju, no ono što hoće čine, tu je umreo vilajet, tu nema slobode, nema sigurnosti, nema dobra, već je onde pustailuk i ajdukluk, samo pod drugim imenom. To jest: nitko u narodu da nema vlasti ni najmanjem siromahu zla činiti, osobito onaj koga je narod za sudiju i zapovednika izabrao, ne samo da ne sme ni najmanje zlo činiti, nego da mora u svakoj priliki dobro činiti, inače nije dostojan sudija i poglavar biti. Prva je dužnost poglavara starati se da je u vilajetu svaki siguran za sebe, za život svoj, za decu i ženu svoju, za dom, imanje i čest svoju… Sigurnost života, imanja i česti svaki, pa i ono dete koje se ješće rodilo nije, da ište od zapovednika; i ako poglavar njima svima život, imanje i čest sačuvati neće ili ne može, nije dostojan poglavar biti. Vtora (druga) dužnost poglavara jest osloboditi neosvoboždene i svobodu vilajetsku sačuvati, jerbo nam je u svobodi dvaput mio i sladak život. Svoboda nas razlučava od zverova i rob gori je od zvera, jerbo čoveku robu ono se oduzima što ga čini čovekom. Bolje je ne živeti nego u poganom ropstvu biti. – Svoboda, svoboda nas ljudma čini, svoboda i voljnost daju vojniku jakost, vojvodama i poglavarima mudrost i pravosudije. Ona starešinama daje ljubezno k mlađim otečesko srce, ona sjašćenstvo prosvešćava i ruke njihove na blagoslovenije svobodnoga stada svoga vozdviže. Svoboda sovet narodni umudrava, svoboda svakog obogašćava; Svoboda orača u polju, pastira kod stoke, putnika na putu, vojnika na vojsci i domaćina kod svoje kuće veseli i utešava i mio mu život čini! U svobodnoj zemlji u polju bolje rodi i marva se bolje plodi, lep se hleb jede i dobro vino pije! Jednom rečju: gde nema svobode, tu nema života. Govor Božidara Grujovića, prvog sekretara Praviteljstvujuščeg sovjeta.Iz Memoari prote Mateje Nenadovica, izdao Ljubomir P. Nenadovic, Beograd 1867, str. 295–297.