Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova je međunarodni dokument koji je potpisan 9. juna 1999. godine, označavajući zvanični kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije tokom Kosovskog rata. Ovaj sporazum je imao ključnu ulogu u uspostavljanju mira na Kosovu i stabilizaciji regiona. Njegovo potpisivanje predstavljalo je važan korak ka okončanju sukoba i povratku mira na teritoriju bivše Jugoslavije. Sporazum je potpisan u vojnoj bazi KFOR-a u Kumanovu, Makedonija (sada Severna Makedonija), od strane generala Vojske Jugoslavije Svetozara Marjanovića, generala policije Republike Srbije Obrada Stevanovića i britanskog generala Majkla Džeksona. Ovaj sporazum je bio rezultat pregovora između predstavnika NATO-a i tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Ključni elementi sporazuma uključivali su povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova, raspoređivanje međunarodnih mirovnih snaga (KFOR) radi uspostavljanja stabilnosti na terenu, kao i prihvatanje šireg okvira za političko rešenje kosovske krize.
Jedna od ključnih odredbi sporazuma bila je demilitarizacija Kosova, što je zahtevalo povlačenje jugoslovenskih vojnih i policijskih snaga sa teritorije Kosova, kao i razoružavanje jedinica OVK. Ova demilitarizacija omogućila je KFOR-u da preuzme odgovornost za obezbeđivanje sigurnosti i stabilnosti na Kosovu, kao i zaštiti svih građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Pored toga, sporazum je predvideo uspostavljanje zone bezbednosti duž granice između Kosova i Srbije radi sprečavanja incidenata i destabilizacije regiona. Ova zona je imala za cilj da spreči buduće prisustvo vojnih i policijskih snaga SRJ na teritoriji Kosova, bez izričite dozvole KFOR-a. Takođe, Vojnotehnički sporazum iz Kumanova predstavljao je prelaznu fazu ka političkom rešenju kosovske krize. On je omogućio uspostavljanje privremene administracije UN-a na Kosovu (UNMIK), koja je imala zadatak da koordinira humanitarne aktivnosti, osigura poštovanje ljudskih prava i vladavine prava, kao i da podrži procese obnove i rekonstrukcije.
Sporazum je takođe imao dugoročne implikacije za region Balkana i međunarodnu zajednicu. On je postavio osnovu za rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN i dalje političke pregovore o statusu Kosova i otvorio put ka međunarodnom priznanju nezavisnosti Kosova, koja je formalizovana deklaracijom nezavisnosti 2008. godine. Ukratko, Vojnotehnički sporazum iz Kumanova je bio ključni dokument koji je označio kraj vojnih dejstava na Kosovu tokom Kosovskog rata, povlačenje bezbedonosnih snaga SR Jugoslavije i Srbije, i predstavljao je početak procesa uspostavljanja nezavisnosti Kosova.