Rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 (UNSCR 1244) usvojena je 10. juna 1999. godine, dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Ova rezolucija ima veliki politički značaj jer je postavila osnovne pravne principe za rešavanje situacije na Kosovu i Metohiji u okvirima institucija Ujedinjenih nacija. Jedan od ključnih elemenata Rezolucije 1244 je potvrđivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije, ali istovremeno i poziv na zaštitu prava i interesa kosovskih Albanaca kroz kreiranje pravnog i političkog okvira za proces uspostavljanja konačnog statusa Kosova. Rezolucija je formalno uspostavila međunarodnu civilnu misiju, Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), koja je imala mandat da upravlja civilnim pitanjima i da podržava uspostavljanje privremenih institucija samouprave na Kosovu.
Takođe, Rezolucija 1244 je formalizovala i odredbu Kumanovskog sporazuma o razmeštanju međunarodnih vojnih snaga na Kosovu radi održavanja mira i bezbednosti. Ove snage su bile pod komandom KFOR-a (Kosovo Force) i imale su mandat da obezbede bezbedno okruženje za sve stanovnike Kosova i Metohije.
Rezolucija 1244 takođe je postavila osnove za politički proces koji bi doveo do rešavanja statusa Kosova i Metohije. Ova rezolucija je predvidela da će se o statusu Kosova razgovarati nakon postizanja određenih ciljeva, kao što su uspostavljanje demokratskih institucija, vladavina prava i zaštita manjinskih prava. Tokom godina, Rezolucija 1244 bila je predmet različitih tumačenja i primene, ali ona je bila osnova na kojoj se bazirao proces koji je kulminirao Prvim sporazumom o principima normalizacije odnosa Prištine i Beograda, popularno nazvanim Briselskim sporazumom.