Stradanja ljudi tokom rata na Kosovu
Godinama predstavnici mnogih institucija i medija, istoričari, profesori, pravnici i političari, posebno oni bliski vlasti, ponavljaju da je NATO ubio preko 1.000 vojnika i policajaca i oko 2.500 civila. Rašireno je uverenje da su stradali samo Srbi, možda još neki Rom, Bošnjak i Crnogorac, i to dva puta više civila nego pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP-a RS. Poimenični popis žrtava tokom oružanih sukoba na Kosovu sačinjen je i dostupan javnosti još od 2014. godine. Sačinio ga je Fond za humanitarno pravo. Taj popis je najpotpuniji poimenični popis žrtava i na njega nikada niko nije reagovao prijavom nove žrtve. Kao takav predstavlja najpouzdaniji izvor znanja o stradanju ljudi tokom sukoba na Kosovu. U okviru REKOM procesa, koji traje od 2008. godine, Fond za humanitarno pravo je na osnovu 42.819 dokumenata utvrdio da je u vezi sa oružanim sukobom na Kosovu od 1.1.1998. do 31.12.2000. život izgubilo 13.532 osoba, i to: 8.676 civila albanske nacionalnosti, 1.196 civila srpske nacionalnosti, 445 civila Roma, Crnogoraca i Bošnjaka; 2.135 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova i 1.080 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP Republike Srbije. Poimenični popis žrtava NATO bombardovanja koji je sačinjen na temelju 3.500 izvora, utvrdio je da je u napadima NATO snaga, tokom 78 dana poginulo je 756 osoba. Većina su civili: 217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma, Crnogoraca i Bošnjaka. Poginulo je 276 pripadnika Vojske Jugoslavije i MUP RS i 29 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Među stradalima je mnogo dece – 81 je mlađe od 16 godina: 55 dece je albanske nacionalnosti, 20 srpske i 6 romske nacionalnosti.
Sećanje na Zorana Đinđića: Dvadeset dve godine posle atentata
Dvanaestog marta 2003. godine Srbija je ostala bez jednog od svojih najznačajnijih lidera u novijoj istoriji. Tog dana, ispred zgrade Vlade Srbije, ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer zemlje nakon decenija autoritarne vlasti. Njegova smrt označila je prelomni trenutak u političkom i društvenom životu Srbije, ostavljajući za sobom duboku prazninu i niz neodgovorenih pitanja. Dvadeset dve godine kasnije, sećanje na Đinđića ostaje snažno, dok se istovremeno postavlja pitanje kada ćemo kao društvo uspeti da ostvarimo viziju za koju se borio. Zoran Đinđić – političar vizionar Rođen 1952. godine u Bosanskom Šamcu, Đinđić je nakon studija filozofije u Beogradu, svoje obrazovanje je nastavio u Nemačkoj, gde je doktorirao pod mentorstvom Jirgena Habermasa. Njegova akademska karijera bila je samo uvod u političku borbu koja ga je kasnije učinila jednom od najznačajnijih ličnosti novije istorije Srbije. Kao jedan od osnivača Demokratske stranke, Đinđić je postao jedan od najznačajnijih lidera opozicije režimu Slobodana Miloševića. Njegova politička karijera bila je ispunjena izazovima, saplitanjima, usponima i padovima; ali uvek vođena jasnom idejom o modernizaciji Srbije i njenom uključivanju u evropske tokove. Bio je reformator, pragmatičar i lider koji je znao da su promene neophodne, čak i ako su ponekad bolne. Bio je vizionar koji je Srbiju video kao društvo pravde i pravednosti za sve njene građane. Atentat koji je promenio Srbiju Atentat na Zorana Đinđića bio je rezultat sukoba između reformskih snaga i ostataka kriminalno-političkih struktura koje su dominirale Srbijom tokom devedesetih godina. Organizatori atentata, pripadnici Jedinice za specijalne operacije, popularne „crvene beretke“, i kriminalnog zemunskog klana, videli su u njemu glavnu prepreku ka očuvanju svojih privilegija i moći. Njegova smrt izazvala je šok u celom regionu, a država je odgovorila uvođenjem vanrednog stanja i akcijom „Sablja“, u kojoj su stotine kriminalaca uhapšene. Ipak, i pored toga, Đinđićeva vizija moderne i evropske Srbije naišla je na brojne prepreke u godinama koje su usledile. Ostvarenje vizije ili stagnacija? Dvadeset dve godine nakon atentata, Srbija i dalje vodi borbu između prošlosti i budućnosti. Reforme koje je Đinđić započeo nisu završene, a mnogi od njegovih ideala su ostali neostvarene želje dok o sudbini društva i dalje odlučuju ljudi iz struktura moći režima protiv kog se borio. Njegova vizija Srbije kao zemlje pravde, ekonomskog prosperiteta i demokratije ostaje cilj kojem teži većina građana Srbije. Ali na tom putu prepreke i dalje postavljaju politički i kriminalni akteri koji pravdu i pravnu državu vide kao svoje neprijatelje. Mnogi se danas pitaju kako bi Srbija izgledala da je Đinđić poživeo. Da li bi uspeo da sprovede reforme do kraja? Da li bi se zemlja brže priključila Evropskoj uniji? Da li bi kriminalne strukture bile iskorenjene? To su pitanja na koja nikada nećemo imati odgovore, ali možemo izvući pouke iz njegove borbe i posvećenosti stvaranju pravednijeg društva. Sećanje kao obaveza Sećanje na Zorana Đinđića nije samo nostalgija za propuštenom prilikom, već i obaveza da se nastavi ono što je on započeo. Svake godine, na godišnjicu atentata, održavaju se komemoracije i govori o njegovoj hrabrosti i viziji. Ipak, pravo sećanje podrazumeva konkretne korake ka društvu koje se zasniva na vrednostima za koje se zalagao – vladavini prava, modernizaciji i evropskim integracijama. Njegove reči: „Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti i vi i ja“, danas odjekuju kao podsticaj da se borba za bolju Srbiju nastavi. Danas, kada u Srbiji hiljade studenata i građana marširaju za pravednije društvo, naša je dužnost da, ne samo rečima, već i delima obezbedimo da njegova žrtva nije bila uzaludna.
Poseta predsednika Atlantskog saveta Srbije
Predsednik Evroatlantskog kluba u Kragujevcu, gospodin Vlatko Rajković, ugostio je u petak, 7. februara, predsednika Atlantskog saveta Srbije, Vladana Živulovića. Ovaj sastanak bio je prilika za razmenu mišljenja, iskustava i planova u vezi sa zajedničkim ciljevima i vrednostima koje ove organizacije zastupaju. Tokom susreta, predsednici su razgovarali o dosadašnjim aktivnostima svojih organizacija, budućim projektima i mogućnostima za dalju saradnju. Poseban akcenat stavljen je na važnost umrežavanja i jačanja partnerstava između organizacija koje dele slične stavove o spoljnoj politici i evroatlantskim integracijama Srbije. Evroatlantski klub izražava zahvalnost predsedniku Atlantskog saveta Srbije na poseti i konstruktivnom dijalogu, uz uverenje da će ovakvi susreti doprineti jačanju saradnje i boljoj koordinaciji aktivnosti u budućnosti.
Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji – Zabrinutost u Briselu
Izvestilac za Srbiju, Tonino Picula je podneo nacrt izveštaja Evropskom parlamentu u kojem izražava zabrinutost zbog situacije u Srbiji. U dokumentu se navodi ograničen napredak u borbi protiv korupcije, problemi sa nezavisnošću pravosuđa, kao i neispunjavanje uslova za članstvo u EU. Takođe, u izveštaju se kritikuje usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU, naročito u vezi sa Rusijom. Pomenuti su i studentski protesti, tragedija u Novom Sadu i dijalog Beograda i Prištine. Ovaj nacrt izveštaja pokazuje intenciju da Evropski parlament oštro osdi hapšenja demonstranata i zahteva transparentne pravne postupke procesuiranja za nesreću u Novom Sadu. Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je pripremio Tonino Picula, naglašava potrebu za poboljšanjem izbornih uslova i sprovođenjem preporuka OEBS/ODIHR-a. Izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji, posebno u oblastima građanskih sloboda, institucionalne i finansijske transparentnosti i odgovornosti. Izveštaj je predstavljen 20. februara u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), nakon čega članovi ovog odbora mogu da predlože amandmane, a potom i glasati o konačnoj verziji pre njenog slanja na plenarnu sednicu i diskusiju u Evropskom parlamentu. U nacrtu godišnjeg izveštaja, Evropski parlament izražava zabrinutost zbog konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine, ocenjujući da je neophodno reformisati izborni okvir i ispraviti njegove nedostatke. Posebno se ističe potreba za osiguravanjem nezavisnosti institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Tragedija u Novom Sadu i studentski protesti zauzimaju značajan deo izveštaja. Parlament izražava saučešće porodicama 15 žrtava urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i poziva na transparentnu istragu. U vezi sa protestima, Evropski parlament osuđuje hapšenja demonstranata, proterivanja državljana EU i objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane pojedinaca sa kriminalnom prošlošću. U borbi protiv korupcije primećen je ograničen napredak uprkos novoj Strategiji za borbu protiv korupcije (2024–2028). Korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima, dok pravosuđe i dalje trpi pritiske koji ugrožavaju njegovu nezavisnost. Takođe, Srbija nije ostvarila značajan napredak u ispunjavanju uslove za članstvo u EU, naročito u oblastima vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU. U vezi sa spoljnom politikom, Evropski parlament žali što Srbija nije ostvarila napredak u Poglavlju 31 i što se nije uskladila sa sankcijama EU prema Rusiji. Poziva se na hitno i dosledno usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama i politikom EU. Dijalog između Beograda i Prištine dobija punu podršku, a postavljanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU pozdravlja se kao pozitivan korak. Evropski parlament očekuje da se odgovorni za napad u Banjskoj 2023. brzo privedu pravdi, posebno Milan Radoičić. Ekonomija i energetika takođe su deo izveštaja. Pozdravlja se delimičan napredak Srbije ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, ali se naglašava potreba za reformama na tržištu rada, u obrazovanju i javnoj upravi. Evropski parlament pozdravlja memorandum između EU i Srbije o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina, baterija i električnih vozila, uz insistiranje na visokim ekološkim standardima i dijalogu sa civilnim društvom. Sveukupno, izveštaj ističe potrebu za reformama u Srbiji kako bi se ubrzao njen evropski put, uz poseban naglasak na demokratizaciju, borbu protiv korupcije i usklađivanje spoljne politike sa EU.
Poseta delegacije Slovenačke ambasade
U sredu, 20. novembra 2024. godine, Evroatlanski klub je imao čast da ugosti delegaciju Ambasade Republike Slovenije na čelu sa vojnim atašeom, pukovnikom Valterom Ileničem. Ova poseta bila je izuzetna prilika za razmenu mišljenja, iskustava i ideja između našeg kluba i predstavnika prijateljske zemlje. Tokom nekoliko sati prijatnog i sadržajnog razgovora, naši slovenački gosti su se upoznali sa radom Evroatlanskog kluba, našim dosadašnjim aktivnostima, kao i planovima za buduće projekte. Ponosno smo predstavili ključne inicijative koje smo pokrenuli u proteklim godinama, ističući važnost naše misije u promociji evropskih vrednosti, evroatlantskih integracija i dobrosusedskih odnosa. Delegacija iz Slovenije koju su činili pukovnik Ilenič i dr Matej Hedl, pomoćnik vojnog atašea, podelila je sa nama dragocena iskustva koja je Slovenija stekla tokom tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, pridruživanja Evropskoj uniji i NATO savezu, kao i sprovođenja državnih i administrativnih reformi. Posebno su inspirativna bila njihova zapažanja o unapređenju obrazovnog sistema i saobraćajne infrastrukture, što su oblasti od ključnog značaja za svaku zemlju koja teži modernizaciji i razvoju. dr Matej Hedl, pk Valter Ilenič, dr Vlatko Rajković Kroz otvoren i konstruktivan dijalog, identifikovali smo brojne mogućnosti za buduću saradnju između našeg kluba i slovenačkih institucija. Poseban akcenat stavljen je na oblasti evropskih integracija, urbanog razvoja, privrede i kulture. Razmenili smo ideje o konkretnim projektima koji bi mogli doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, a istovremeno osnažiti i naše kapacitete za rad na pitanjima od zajedničkog interesa. Poseban značaj tokom posete imala je razmena iskustava u pogledu implementacije evropskih standarda u različitim sektorima društva. Slovenija, kao uspešan primer integracije u EU i NATO, predstavila nam je svoja iskustva i izazove s kojima se suočavala tokom procesa reformi. Ova saznanja su od velike vrednosti za nas, jer pružaju smernice koje mogu doprineti efikasnijem radu našeg kluba i naših partnera. Na kraju posete, obe strane su izrazile zadovoljstvo otvorenošću razgovora i kvalitetom prenesenog sadržaja. Atmosfera je bila prijateljska i podsticajna, što je dodatno osnažilo našu zajedničku želju za nastavkom i produbljivanjem saradnje. Ova poseta je još jednom potvrdila da su iskreni dijalog, razmena iskustava i otvorenost ključni faktori u izgradnji čvrstih međusobnih odnosa. Evroatlanski klub ostaje posvećen daljoj promociji saradnje sa slovenačkim institucijama i drugim partnerima, s ciljem unapređenja zajedničkih vrednosti i interesa. Radujemo se budućim susretima i zajedničkim inicijativama koje će doprineti jačanju veza između naše dve zemlje na putu Srbije ka evroatlantskim integracijama, i članstvu u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu. Ova poseta je bila korak napred u tom pravcu, a mi ćemo se truditi da svaki naredni susret bude još uspešniji i plodonosniji.
Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju – Tonino Picula
Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta za novog izvestioca za Srbiju je izabran poslanik Progresivne alijanse socijalista i demokrata Tonino Picula, koji će na tom mestu naslediti dosadašnjeg izvestioca Vladimira Bilčika iz Evropske narodne partije koji nije učestvovao na izborima za Evropski parlament 2024. godine. Picula uživa reputaciju zagovornika proširenja Evropske unije, naročito kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana, i do sada je bio član parlamentarnih delegacija Evropskog parlamenta za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, i Kosovo; a takođe i izvestilac za Crnu Goru. U žižu interesovanja srpske javnosti je dospeo početkom 2024. godine zbog oštre kritike izbora održanih u decembru prethodne godine. “U skladu sa velikim iskustvom koje sam stekao i poznavanjem prilika na Zapadnom Balkanu kao i politike proširenja EU, ovo imenovanje doživljavam kao priznanje za dosadašnji rad. Ova nova dužnost predstavlja kontinuitet brojnih aktivnosti posebno tokom mog proteklog mandata”, rekao je Picula u izjavi za portal European Western Balkans. Ko je Tonino Picula? Tonino Picula je hrvatski političar i član Socijaldemokratske partije Hrvatske, koja je članica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, poznat po svojoj dugogodišnjoj političkoj karijeri na domaćoj i međunarodnoj sceni. Rođen je 31. jula 1961. na Malom Lošinju, a školovao se u Šibeniku i Zagrebu, gdje je diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu. Picula je bio ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Hrvatske premijera Ivice Račana od 2000. do 2003. godine, u periodu kada je Hrvatska radila na jačanju međunarodnih odnosa. Također je obavljao funkciju gradonačelnika Velike Gorice od 2005. do 2009. godine. Nakon ulaska Hrvatske u Europsku uniju, Picula je postao jedan od najistaknutijih hrvatskih poslanika u Europskom parlamentu. Izabran je s najviše preferencijalnih glasova na prvim evropskim izborima 2013. i nastavio služiti u parlamentu, fokusirajući se na spoljnu politiku, bezbednost, kao i razvoj odnosa s državama Zapadnog Balkana. Picula je takođe bio uključen i u rad OEBS-a kao šef posmatračkih misija na izborima u nekoliko država, Moldavija, Kazahstan, Rusija, Gruzija, itd. Njegov doprinos u europskoj politici prepoznat je više puta – 2020. i 2023. godine proglašen je najuticajnijim hrvatskim poslanikom u Evropskom parlamentu. U 2024. godini istakao se kao jedan od vodećih političara mešunarodne politike, zauzevši 28. mjesto među 705 europarlamentaraca.
Održana panel debata „Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”
U Hotelu Kragujevac, 15. oktobra je održana debata koja je okupila organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava, međunarodne organizacije, stručnjake i aktivne građane, s ciljem jačanja uloge lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju javnih politika u Srbiji. Diskusija je bila usmerena na prepoznavanje ključnih izazova s kojima se lokalne zajednice suočavaju, kao i na identifikaciju efikasnih mera za unapređenje njihovog kapaciteta i uticaja. Sa nazivom “Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”, panel debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i lokalno, kragujevačko veće EpuS, uz podršku Fridrih Ebert Fondacije. Učešće u debati su uzeli Nikola Bertolini, šef Odeljenja za Saradnju Delegacije EU u Srbiji, Slavko Lukić iz Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, Srđan Dimitrijević iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Leskovca i Mirjana Prodanović iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva; dok je debatu moderirala Jelica Minić. Debatu su otvorili pozdravnim rečima Vlatko Rajković ispred Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kragujevca, Ivana Račić ispred Fridrih Ebert Fondacije (kancelarije u Beogradu) i Jelica Minić ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Nakon toga, usledile su tematske diskusije sa panelistima koji su obradili ključne izazove u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Tokom događaja naglašeno je da lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u oblikovanju politika koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Zajedničkim naporima državnih i lokalnih institucija, kao i civilnog društva, moguće je kreirati efikasnije i pravednije politike koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva. Debata je obuhvatila tri ključne teme: raspodelu ovlašćenja i odgovornosti, finansiranje lokalnih zajednica i resursa, kao i ulogu građanskog društva. Jedan od ključnih izazova koji su identifikovani jeste nedostatak sredstava na lokalnom nivou, što često otežava sprovođenje razvojnih projekata. Takođe je naglašeno da nedovoljna transparentnost u raspodeli sredstava može dovesti do gubitka poverenja građana i slabijeg učešća u kreiranju javnih politika. Jedna od centralnih tačaka diskusije bila je analiza trenutnog stanja u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Učesnici su istakli da je neophodno unaprediti proces decentralizacije kako bi lokalne samouprave mogle efikasnije učestvovati u donošenju i sprovođenju javnih politika. Diskutovano je o tome koje nadležnosti bi mogle biti prebačene sa državnog na lokalni nivo, čime bi se postigla veća odgovornost i transparentnost. Finansiranje lokalnih zajednica bilo je još jedna važna tema debate. Učesnici su analizirali trenutne modele raspodele budžeta i istakli potrebu za transparentnijim i pravičnijim finansijskim rešenjima. Predloženo je da se deo državnih resursa preusmeri ka lokalnim samoupravama u skladu sa postojećim zakonskim odredbama, kako bi se omogućilo efikasnije planiranje i sprovođenje politika. Posebna pažnja tokom debate posvećena je ulozi organizacija civilnog društva i mladih u kreiranju javnih politika. Učesnici su naglasili da je aktivno učešće građana ključno za izgradnju održivih i pravednih politika na lokalnom nivou. Organizacije civilnog društva mogu delovati kao most između institucija i građana, nudeći inovativna rešenja i zastupajući interese zajednica.
Briselski sporazum
Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa ili popularno Briselski sporazum, potpisan 19. aprila 2013. godine, predstavlja istorijski dogovor između Beograda i Prištine koji je imao za cilj normalizaciju njihovih odnosa. Ovaj sporazum predstavlja ključni korak ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova posle višedecenijskog sukoba i otvaranja perspektive za evropske integracije obe strane. Sporazum su postigli premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. On je sastavljen od 15 tačaka koje su definisale pitanje integrisanja severnog Kosova u kosovski pravni sistem, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština i učešće Srba u sudstvu i policiji Kosova. Najznačajnije odredbe Briselskog sporazuma se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu. Ova zajednica predstavljala bi značajan korak ka zaštiti prava srpske manjine na Kosovu. Međutim, i pored postignutog sporazuma, njegova implementacija nije bila bez izazova. Postojale su brojne prepreke u sprovođenju određenih tačaka sporazuma, posebno u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Takođe, sporazum nije rešio sva otvorena pitanja između Beograda i Prištine, kao što su status Kosova i normalizacija granica. Uprkos izazovima, Briselski sporazum ostaje ključni dokument u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. On je otvorio put ka daljoj saradnji između dve strane i bio je važan korak ka evropskim integracijama obe zemlje. Implementacija sporazuma zahtevaće dalje napore i angažovanje kako bi se prevazišli preostali izazovi i postigla potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa 1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi. 2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine). 3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće. 4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. 5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti. 6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa. 7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija. 8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama. 9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima. 10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije. 11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima. 12. Plan za implementaciju, uključujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja. 13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. juna. 14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU. 15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Komitet za implementaciju.
UJDI: Kosovski čvor. Drešiti ili seći
Iz reči izdavača: O Kosovu se poslednjih godina govori i piše mnogo. Puno je i proklamacija o rešavanju problema. Ali, malo je pouzdanog znanja o realnom zbivanju, a još manje je rezultata u rešavanju problema. Usred smanjivanja i nizanja talasa nasilja, pokušaji uspostavljanja dijaloga imali su skromne izglede na uspeh. Književnici su ga započeli, ali i prekinuli- objavom “rata”, tom sve jevtinijom rečju. Profesionalni političari nisu ni započeli dijalog. A “kosovski čvor” je često instrumentalizovan u ideološkim i političkim sukobima. Istrajnost u težnji za dijalogom, pak, denuncira se u delu mas-medija kao “ujdijevska ujdurma” iz koje vire “satanski rogovi demokratije”. Nastajuća demokratska javnost očekuje, uvereni smo, od kritičkih intelektualaca i opozicione politike drukčiji, racionalan, pristup problemu Kosova. UJDI nastoji da takva očekivanja ispuni svojim reagovanjem na konkretne događaja, a još više upornim nastojanjem da se dijalog uspostavi. Radi toga su organizovana dva “okrugla stola”: u Mostaru (28. februara i 1. marta) o temi “Pokušajmo ponovo – demokratijom” i u Prištini (30. i 31. marta), o temi “Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji”. U tim razgovorima učestvovali su predstavnici UJDI-ja iz čitave Jugoslavije, manjeg broja postojećih i nastajućih političkih organizacija, te alternativnih organizacija Albanaca sa Kosova i “srpske alternative” sa Kosova, kao i vanstranačke ličnosti. Učesnici razgovara u Prištini saglasili su se o formiranju Nezavisne komisije (Srđa Popović, Tanja Petovar i Dejan Janča) koja će pripremiti izveštaj na osnovu kojeg bi se vodio dalji dijalog. Prva verzija izveštaja pripremljena je za zajednički sastanak UJDI-ja i Jugoslovenskog foruma za ljudska prava i pravnu sigurnost građana koji je – bez učešća političkih stranaka i štampe – održan u Beogradu 9. juna 1990. godine. Prvi izveštaj Nezavisne komisije podrobno je razmatran na pomenutom razgovoru, pa je uz konkretne sugestije za dopunu prihvaćen kao solidna osnova za dalji rad. Deo tih sugestija unet je u verziju koju sada – prvi put – predajemo javnosti. Priloženo je i nekoliko dokumenata koji predočavaju osnovu i okvir dijaloga, kao i njegove, to i sami znamo, ograničene domašaje. Kritički sud javnosti, nadamo se, pridoneće kvalitetu očekivanog nastavka dijaloga. Kosovski čvor se može ili strpljivo drešiti kroz tolerantan dijalog u javnosti i parlamentu, ili “olakom brzinom” presecati na verbalnim ali i sve žešćim bojištima. S uverenjem da znatan broj građana daje prednost prvoj soluciji, očekujemo da će ona dobiti nove podsticaja tokom izborne kamparlje, pa i u novoizabranom parlamentu. Dijalog o Kosovu, dabome, tek začinje demokratsku proceduru za rešavanje složenih poblema. Kao i u drugim svojim inicijativama, UJDI i u ovoj vidi svoj doprinos uspostavljanju demokratske javnosti. Da li je, i koliko, u tome uspeo, to neka pokaže sama javnost. U Beogradu, septembra 1990. Powered By EmbedPress
Janjić i Malići: Sukob ili dijalog — Sprsko-albanski odnosi i integracija Balkana (Zbornik radova – 1994)
Srbi i Albanci su dva naroda koji već vekovima dele prostor na Balkanu, posebno na teritorijama današnje Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore. Naša istorija je isprepletena raznim istorijskim događajima, kroz koje smo delili kulturu, običaje, pa čak i jezik. Takav suživot je bio osnova za razvoj naše zajedničke istorije, ali i različitosti koje nas danas karakterišu. Sve do druge polovine 19. veka i rađanja težnji ka kreiranju nacionalnih i etnički (čistih) država, Srbi i Albanci su delili jedan životni prostor i sudbinu kao narodi. Danas, u modernom društvu, suživot Srba i Albanaca je od velikog značaja za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu. Oba naroda imaju bogatu kulturnu baštinu, jezik, tradiciju i istoriju koja treba da se poštuje i neguje. Razumevanje i poštovanje različitosti su ključni elementi za uspešan suživot ovih naroda. Ključno je da se obezbedi da se prošlost ne zaboravi, kako ona dalja tako i ova bliža. Powered By EmbedPress