Poseta delegacije Slovenačke ambasade
U sredu, 20. novembra 2024. godine, Evroatlanski klub je imao čast da ugosti delegaciju Ambasade Republike Slovenije na čelu sa vojnim atašeom, pukovnikom Valterom Ileničem. Ova poseta bila je izuzetna prilika za razmenu mišljenja, iskustava i ideja između našeg kluba i predstavnika prijateljske zemlje. Tokom nekoliko sati prijatnog i sadržajnog razgovora, naši slovenački gosti su se upoznali sa radom Evroatlanskog kluba, našim dosadašnjim aktivnostima, kao i planovima za buduće projekte. Ponosno smo predstavili ključne inicijative koje smo pokrenuli u proteklim godinama, ističući važnost naše misije u promociji evropskih vrednosti, evroatlantskih integracija i dobrosusedskih odnosa. Delegacija iz Slovenije koju su činili pukovnik Ilenič i dr Matej Hedl, pomoćnik vojnog atašea, podelila je sa nama dragocena iskustva koja je Slovenija stekla tokom tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, pridruživanja Evropskoj uniji i NATO savezu, kao i sprovođenja državnih i administrativnih reformi. Posebno su inspirativna bila njihova zapažanja o unapređenju obrazovnog sistema i saobraćajne infrastrukture, što su oblasti od ključnog značaja za svaku zemlju koja teži modernizaciji i razvoju. dr Matej Hedl, pk Valter Ilenič, dr Vlatko Rajković Kroz otvoren i konstruktivan dijalog, identifikovali smo brojne mogućnosti za buduću saradnju između našeg kluba i slovenačkih institucija. Poseban akcenat stavljen je na oblasti evropskih integracija, urbanog razvoja, privrede i kulture. Razmenili smo ideje o konkretnim projektima koji bi mogli doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, a istovremeno osnažiti i naše kapacitete za rad na pitanjima od zajedničkog interesa. Poseban značaj tokom posete imala je razmena iskustava u pogledu implementacije evropskih standarda u različitim sektorima društva. Slovenija, kao uspešan primer integracije u EU i NATO, predstavila nam je svoja iskustva i izazove s kojima se suočavala tokom procesa reformi. Ova saznanja su od velike vrednosti za nas, jer pružaju smernice koje mogu doprineti efikasnijem radu našeg kluba i naših partnera. Na kraju posete, obe strane su izrazile zadovoljstvo otvorenošću razgovora i kvalitetom prenesenog sadržaja. Atmosfera je bila prijateljska i podsticajna, što je dodatno osnažilo našu zajedničku želju za nastavkom i produbljivanjem saradnje. Ova poseta je još jednom potvrdila da su iskreni dijalog, razmena iskustava i otvorenost ključni faktori u izgradnji čvrstih međusobnih odnosa. Evroatlanski klub ostaje posvećen daljoj promociji saradnje sa slovenačkim institucijama i drugim partnerima, s ciljem unapređenja zajedničkih vrednosti i interesa. Radujemo se budućim susretima i zajedničkim inicijativama koje će doprineti jačanju veza između naše dve zemlje na putu Srbije ka evroatlantskim integracijama, i članstvu u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu. Ova poseta je bila korak napred u tom pravcu, a mi ćemo se truditi da svaki naredni susret bude još uspešniji i plodonosniji.
Održana panel debata „Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”
U Hotelu Kragujevac, 15. oktobra je održana debata koja je okupila organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava, međunarodne organizacije, stručnjake i aktivne građane, s ciljem jačanja uloge lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju javnih politika u Srbiji. Diskusija je bila usmerena na prepoznavanje ključnih izazova s kojima se lokalne zajednice suočavaju, kao i na identifikaciju efikasnih mera za unapređenje njihovog kapaciteta i uticaja. Sa nazivom “Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”, panel debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i lokalno, kragujevačko veće EpuS, uz podršku Fridrih Ebert Fondacije. Učešće u debati su uzeli Nikola Bertolini, šef Odeljenja za Saradnju Delegacije EU u Srbiji, Slavko Lukić iz Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, Srđan Dimitrijević iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Leskovca i Mirjana Prodanović iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva; dok je debatu moderirala Jelica Minić. Debatu su otvorili pozdravnim rečima Vlatko Rajković ispred Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kragujevca, Ivana Račić ispred Fridrih Ebert Fondacije (kancelarije u Beogradu) i Jelica Minić ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Nakon toga, usledile su tematske diskusije sa panelistima koji su obradili ključne izazove u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Tokom događaja naglašeno je da lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u oblikovanju politika koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Zajedničkim naporima državnih i lokalnih institucija, kao i civilnog društva, moguće je kreirati efikasnije i pravednije politike koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva. Debata je obuhvatila tri ključne teme: raspodelu ovlašćenja i odgovornosti, finansiranje lokalnih zajednica i resursa, kao i ulogu građanskog društva. Jedan od ključnih izazova koji su identifikovani jeste nedostatak sredstava na lokalnom nivou, što često otežava sprovođenje razvojnih projekata. Takođe je naglašeno da nedovoljna transparentnost u raspodeli sredstava može dovesti do gubitka poverenja građana i slabijeg učešća u kreiranju javnih politika. Jedna od centralnih tačaka diskusije bila je analiza trenutnog stanja u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Učesnici su istakli da je neophodno unaprediti proces decentralizacije kako bi lokalne samouprave mogle efikasnije učestvovati u donošenju i sprovođenju javnih politika. Diskutovano je o tome koje nadležnosti bi mogle biti prebačene sa državnog na lokalni nivo, čime bi se postigla veća odgovornost i transparentnost. Finansiranje lokalnih zajednica bilo je još jedna važna tema debate. Učesnici su analizirali trenutne modele raspodele budžeta i istakli potrebu za transparentnijim i pravičnijim finansijskim rešenjima. Predloženo je da se deo državnih resursa preusmeri ka lokalnim samoupravama u skladu sa postojećim zakonskim odredbama, kako bi se omogućilo efikasnije planiranje i sprovođenje politika. Posebna pažnja tokom debate posvećena je ulozi organizacija civilnog društva i mladih u kreiranju javnih politika. Učesnici su naglasili da je aktivno učešće građana ključno za izgradnju održivih i pravednih politika na lokalnom nivou. Organizacije civilnog društva mogu delovati kao most između institucija i građana, nudeći inovativna rešenja i zastupajući interese zajednica.
Dan Evrope
Dan Evrope se obeležava 9. maja svake godine kako bi se proslavile ideje mira i saradnje koje su bile temelj stvaranja Evropske unije. Ovaj datum ima poseban značaj u istoriji Evrope, posebno u zemljama Evropske unije. Ideja o Danu Evrope potiče od Roberta Šumana, francuskog ministra spoljnih poslova, koji je 1950. godine predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ova inicijativa smatra se početkom evropske integracije i kasnijeg formiranja Evropske unije. Evropski lideri, sledili su Šumanovu viziju o zajedničkom upravljanju resursima kao načinu za promovisanje mira i stabilnosti u Evropi. Od tada, Dan Evrope je postao simbol jedinstva i solidarnosti među evropskim narodima. U tom duhu, mnoge institucije i organizacije širom Evrope organizuju različite manifestacije, koncerte, izložbe i druge događaje kako bi obeležile ovaj dan i podsetile ljude na važnost evropske saradnje. Evropska unija danas predstavlja jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih saveza u svetu. Sa 27 članica, EU je postala simbol zajedničke evropske ideje, čija je osnovna svrha promovisanje mira, stabilnosti i prosperiteta. Kroz zajedničku valutu, slobodnu trgovinu i slobodu kretanja ljudi, EU je postigla značajan napredak u stvaranju jedinstvenog tržišta i jačanju veza među evropskim narodima. Danas, dok obeležavamo Dan Evrope, važno je podsetiti se na vrednosti koje su inspirisale osnivanje Evropske unije i raditi na dostizanju i očuvanju tih vrednosti u našem društvu. Dan Evrope je prilika da se istakne važnost mira, saradnje i razumevanja među narodima Evrope, te da se podstakne dalji napredak ka zajedničkoj evropskoj budućnosti.
75 godina od osnivanja NATO
Godišnjica osnivanja NATO pakta predstavlja važan trenutak u istoriji savremenih međunarodnih odnosa. Prethodnica Severnoatlantskog sporazuma je bio Dankirski sporazum iz 1947. godine između Velike Britanije i Francuske. Već naredne godine ovaj savez se širi pristupanjem zemalja Beneluksa, odnosno potpisivanjem Briselskog sporazuma iz 1948. godine. Državni udar u Čehoslovačkoj će potpisnice Briselskog sporazuma potaknuti na pregovore sa zemljama Severne Amerike o odbranbenom savezu. Ti pregovori će dovesti do potpisivanja Seversnoatlantskog sporazuma 4. aprila 1949. godine. Tako je NATO nastao kao rezultat potrebe za kolektivnom odbranom zapadnih demokratija od potencijalne pretnje Sovjetskog Saveza. Osnivanje Pakta predstavljalo je i ključni korak ka stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi posle završetka Drugog svetskog rata. Zemlje članice NATO alijanse Od tada, NATO je prošao kroz različite faze razvoja, prilagođavajući se novim bezbednosnim izazovima i promenama u međunarodnom okruženju. Tokom Hladnog rata, NATO je bio ključni stub zapadne bezbednosti, pružajući garant bezbednosti svojim članicama. Posle pada Berlinskog zida, NATO je proširio svoje granice, primajući u članstvo i članice bivšeg Varšavskog pakta i balkanskih zemalja. Značaj NATO pakta je ogroman, posebno u kontekstu očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. Kroz svoje aktivnosti, NATO je doprineo jačanju demokratije i vladavine prava predstavljajući politički i bezbedonosni temelj na kom su se zasnivali pregovori o formiranju drugih međunarodnih institucija. Takođe, NATO je bio ključni faktor u očuvanju transatlantskog saveza između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, pružajući osnovu za saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, ali i ekonomske i kulturne saradnje. Za zemlje poput Srbije, članstvo u NATO paktu može imati značajne beneficije. Pristupanje NATO-u može doprineti jačanju nacionalne bezbednosti, podržati reforme u oblasti odbrane i doprineti integraciji u evroatlantske strukture. Takođe, članstvo u NATO-u može otvoriti nove mogućnosti za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i za jačanje političke stabilnosti u regionu i ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji. Godišnjica osnivanja NATO pakta predstavlja priliku da razmislimo o budućnosti međunarodne bezbednosti i saradnje Srbije sa svojim međunarodnim partnerima. NATO, zajedno sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama, ima ključnu ulogu u očuvanju mira, stabilnosti i prosperiteta širom sveta, te je važno nastaviti rad na jačanju veza i približavanju ovim institucijama. Njih čine zemlje u čijem društvu Srbija pripada geografski, a svoju budućnost treba videti i potvrđivanjem te pripadnosti članstvom u ovim organizacijama
Nacionalno i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO
Još početkom devedesetih godina prošlog veka “uvaljena” nam je teza da je za Srbiju najvažnije rešavanje nacionalnog pitanja. I, evo, rešavamo ga već tri i po decenije i nismo ga rešili. A, ne to, već i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO, izjavio je Vlatko Rajković, osnivač Evroatlanskog kluba za dnevni list DANAS. Ceo tekst pročitajte OVDE.
Evroatlantski klub svečano počeo sa radom
Симболично на годишњицу атентата првог демократски изабраног премијера Србије, Зорана Ђинђића, свечано је рад почео Евроатлантски Клуб. У присуству значајног броја заинтересованих Крагујевчана, оснивачи су представили јавности циљеве и мисију организације. Пре више од двадесет година је прекинута мисија унапређења друштва у Србији. Мисија и визија једног од истинских визионара и државника 20-тог века. Данашње стање у српском друштву показује да је наставак тог пута преко потребан, и да су неопходне друштвене промене које ће Србију вратити у друштво земаља којима припада географски, историјски, и културолошки. “Циљеви организације су промовисање европских вредности и евроатлантских интеграција”, истакао је један од оснивача, др Влатко Рајковић. Осим промовисања ових вредности, Евроатлантски клуб ће радити и на подизању демократских капацитета српског друштва кроз креирање политика које га требају ставити тамо где припада. А место овог друштва је у породици евроатлантских нација. Циљеви тих јавних политика су већ познати. Они се налазе таксативно наведени у 35 преговарачких поглавља за приступ Србије Европској унији. Оно што је неопходно је те јавне политике формулисати. У оквиру клуба ће функционисати и KragujevacFORUM, који треба да представља место окупљања људи са визијом Крагујевца будућности. Једног бољег града, богатог, чистог, уређеног, здравог и културног. Пристним Крагујевчанима се обратио и проф. др Мирко Благојевић који је подвукао значај постојања једног стецишта знања. Он је истакао да је у нашем друштво дошло до велике девалвације вредности знања, и да једно друштво које не цени знање нема ни будућност. Због тога је неопходно формирати један форум из ког ће произаћи промена друштвеног односа према знању.