Sećanje na Zorana Đinđića: Dvadeset dve godine posle atentata
Dvanaestog marta 2003. godine Srbija je ostala bez jednog od svojih najznačajnijih lidera u novijoj istoriji. Tog dana, ispred zgrade Vlade Srbije, ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer zemlje nakon decenija autoritarne vlasti. Njegova smrt označila je prelomni trenutak u političkom i društvenom životu Srbije, ostavljajući za sobom duboku prazninu i niz neodgovorenih pitanja. Dvadeset dve godine kasnije, sećanje na Đinđića ostaje snažno, dok se istovremeno postavlja pitanje kada ćemo kao društvo uspeti da ostvarimo viziju za koju se borio. Zoran Đinđić – političar vizionar Rođen 1952. godine u Bosanskom Šamcu, Đinđić je nakon studija filozofije u Beogradu, svoje obrazovanje je nastavio u Nemačkoj, gde je doktorirao pod mentorstvom Jirgena Habermasa. Njegova akademska karijera bila je samo uvod u političku borbu koja ga je kasnije učinila jednom od najznačajnijih ličnosti novije istorije Srbije. Kao jedan od osnivača Demokratske stranke, Đinđić je postao jedan od najznačajnijih lidera opozicije režimu Slobodana Miloševića. Njegova politička karijera bila je ispunjena izazovima, saplitanjima, usponima i padovima; ali uvek vođena jasnom idejom o modernizaciji Srbije i njenom uključivanju u evropske tokove. Bio je reformator, pragmatičar i lider koji je znao da su promene neophodne, čak i ako su ponekad bolne. Bio je vizionar koji je Srbiju video kao društvo pravde i pravednosti za sve njene građane. Atentat koji je promenio Srbiju Atentat na Zorana Đinđića bio je rezultat sukoba između reformskih snaga i ostataka kriminalno-političkih struktura koje su dominirale Srbijom tokom devedesetih godina. Organizatori atentata, pripadnici Jedinice za specijalne operacije, popularne „crvene beretke“, i kriminalnog zemunskog klana, videli su u njemu glavnu prepreku ka očuvanju svojih privilegija i moći. Njegova smrt izazvala je šok u celom regionu, a država je odgovorila uvođenjem vanrednog stanja i akcijom „Sablja“, u kojoj su stotine kriminalaca uhapšene. Ipak, i pored toga, Đinđićeva vizija moderne i evropske Srbije naišla je na brojne prepreke u godinama koje su usledile. Ostvarenje vizije ili stagnacija? Dvadeset dve godine nakon atentata, Srbija i dalje vodi borbu između prošlosti i budućnosti. Reforme koje je Đinđić započeo nisu završene, a mnogi od njegovih ideala su ostali neostvarene želje dok o sudbini društva i dalje odlučuju ljudi iz struktura moći režima protiv kog se borio. Njegova vizija Srbije kao zemlje pravde, ekonomskog prosperiteta i demokratije ostaje cilj kojem teži većina građana Srbije. Ali na tom putu prepreke i dalje postavljaju politički i kriminalni akteri koji pravdu i pravnu državu vide kao svoje neprijatelje. Mnogi se danas pitaju kako bi Srbija izgledala da je Đinđić poživeo. Da li bi uspeo da sprovede reforme do kraja? Da li bi se zemlja brže priključila Evropskoj uniji? Da li bi kriminalne strukture bile iskorenjene? To su pitanja na koja nikada nećemo imati odgovore, ali možemo izvući pouke iz njegove borbe i posvećenosti stvaranju pravednijeg društva. Sećanje kao obaveza Sećanje na Zorana Đinđića nije samo nostalgija za propuštenom prilikom, već i obaveza da se nastavi ono što je on započeo. Svake godine, na godišnjicu atentata, održavaju se komemoracije i govori o njegovoj hrabrosti i viziji. Ipak, pravo sećanje podrazumeva konkretne korake ka društvu koje se zasniva na vrednostima za koje se zalagao – vladavini prava, modernizaciji i evropskim integracijama. Njegove reči: „Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti i vi i ja“, danas odjekuju kao podsticaj da se borba za bolju Srbiju nastavi. Danas, kada u Srbiji hiljade studenata i građana marširaju za pravednije društvo, naša je dužnost da, ne samo rečima, već i delima obezbedimo da njegova žrtva nije bila uzaludna.
Poseta predsednika Atlantskog saveta Srbije
Predsednik Evroatlantskog kluba u Kragujevcu, gospodin Vlatko Rajković, ugostio je u petak, 7. februara, predsednika Atlantskog saveta Srbije, Vladana Živulovića. Ovaj sastanak bio je prilika za razmenu mišljenja, iskustava i planova u vezi sa zajedničkim ciljevima i vrednostima koje ove organizacije zastupaju. Tokom susreta, predsednici su razgovarali o dosadašnjim aktivnostima svojih organizacija, budućim projektima i mogućnostima za dalju saradnju. Poseban akcenat stavljen je na važnost umrežavanja i jačanja partnerstava između organizacija koje dele slične stavove o spoljnoj politici i evroatlantskim integracijama Srbije. Evroatlantski klub izražava zahvalnost predsedniku Atlantskog saveta Srbije na poseti i konstruktivnom dijalogu, uz uverenje da će ovakvi susreti doprineti jačanju saradnje i boljoj koordinaciji aktivnosti u budućnosti.
Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji – Zabrinutost u Briselu
Izvestilac za Srbiju, Tonino Picula je podneo nacrt izveštaja Evropskom parlamentu u kojem izražava zabrinutost zbog situacije u Srbiji. U dokumentu se navodi ograničen napredak u borbi protiv korupcije, problemi sa nezavisnošću pravosuđa, kao i neispunjavanje uslova za članstvo u EU. Takođe, u izveštaju se kritikuje usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU, naročito u vezi sa Rusijom. Pomenuti su i studentski protesti, tragedija u Novom Sadu i dijalog Beograda i Prištine. Ovaj nacrt izveštaja pokazuje intenciju da Evropski parlament oštro osdi hapšenja demonstranata i zahteva transparentne pravne postupke procesuiranja za nesreću u Novom Sadu. Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je pripremio Tonino Picula, naglašava potrebu za poboljšanjem izbornih uslova i sprovođenjem preporuka OEBS/ODIHR-a. Izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji, posebno u oblastima građanskih sloboda, institucionalne i finansijske transparentnosti i odgovornosti. Izveštaj je predstavljen 20. februara u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), nakon čega članovi ovog odbora mogu da predlože amandmane, a potom i glasati o konačnoj verziji pre njenog slanja na plenarnu sednicu i diskusiju u Evropskom parlamentu. U nacrtu godišnjeg izveštaja, Evropski parlament izražava zabrinutost zbog konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine, ocenjujući da je neophodno reformisati izborni okvir i ispraviti njegove nedostatke. Posebno se ističe potreba za osiguravanjem nezavisnosti institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Tragedija u Novom Sadu i studentski protesti zauzimaju značajan deo izveštaja. Parlament izražava saučešće porodicama 15 žrtava urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i poziva na transparentnu istragu. U vezi sa protestima, Evropski parlament osuđuje hapšenja demonstranata, proterivanja državljana EU i objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane pojedinaca sa kriminalnom prošlošću. U borbi protiv korupcije primećen je ograničen napredak uprkos novoj Strategiji za borbu protiv korupcije (2024–2028). Korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima, dok pravosuđe i dalje trpi pritiske koji ugrožavaju njegovu nezavisnost. Takođe, Srbija nije ostvarila značajan napredak u ispunjavanju uslove za članstvo u EU, naročito u oblastima vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU. U vezi sa spoljnom politikom, Evropski parlament žali što Srbija nije ostvarila napredak u Poglavlju 31 i što se nije uskladila sa sankcijama EU prema Rusiji. Poziva se na hitno i dosledno usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama i politikom EU. Dijalog između Beograda i Prištine dobija punu podršku, a postavljanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU pozdravlja se kao pozitivan korak. Evropski parlament očekuje da se odgovorni za napad u Banjskoj 2023. brzo privedu pravdi, posebno Milan Radoičić. Ekonomija i energetika takođe su deo izveštaja. Pozdravlja se delimičan napredak Srbije ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, ali se naglašava potreba za reformama na tržištu rada, u obrazovanju i javnoj upravi. Evropski parlament pozdravlja memorandum između EU i Srbije o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina, baterija i električnih vozila, uz insistiranje na visokim ekološkim standardima i dijalogu sa civilnim društvom. Sveukupno, izveštaj ističe potrebu za reformama u Srbiji kako bi se ubrzao njen evropski put, uz poseban naglasak na demokratizaciju, borbu protiv korupcije i usklađivanje spoljne politike sa EU.
Poseta delegacije Slovenačke ambasade
U sredu, 20. novembra 2024. godine, Evroatlanski klub je imao čast da ugosti delegaciju Ambasade Republike Slovenije na čelu sa vojnim atašeom, pukovnikom Valterom Ileničem. Ova poseta bila je izuzetna prilika za razmenu mišljenja, iskustava i ideja između našeg kluba i predstavnika prijateljske zemlje. Tokom nekoliko sati prijatnog i sadržajnog razgovora, naši slovenački gosti su se upoznali sa radom Evroatlanskog kluba, našim dosadašnjim aktivnostima, kao i planovima za buduće projekte. Ponosno smo predstavili ključne inicijative koje smo pokrenuli u proteklim godinama, ističući važnost naše misije u promociji evropskih vrednosti, evroatlantskih integracija i dobrosusedskih odnosa. Delegacija iz Slovenije koju su činili pukovnik Ilenič i dr Matej Hedl, pomoćnik vojnog atašea, podelila je sa nama dragocena iskustva koja je Slovenija stekla tokom tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, pridruživanja Evropskoj uniji i NATO savezu, kao i sprovođenja državnih i administrativnih reformi. Posebno su inspirativna bila njihova zapažanja o unapređenju obrazovnog sistema i saobraćajne infrastrukture, što su oblasti od ključnog značaja za svaku zemlju koja teži modernizaciji i razvoju. dr Matej Hedl, pk Valter Ilenič, dr Vlatko Rajković Kroz otvoren i konstruktivan dijalog, identifikovali smo brojne mogućnosti za buduću saradnju između našeg kluba i slovenačkih institucija. Poseban akcenat stavljen je na oblasti evropskih integracija, urbanog razvoja, privrede i kulture. Razmenili smo ideje o konkretnim projektima koji bi mogli doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, a istovremeno osnažiti i naše kapacitete za rad na pitanjima od zajedničkog interesa. Poseban značaj tokom posete imala je razmena iskustava u pogledu implementacije evropskih standarda u različitim sektorima društva. Slovenija, kao uspešan primer integracije u EU i NATO, predstavila nam je svoja iskustva i izazove s kojima se suočavala tokom procesa reformi. Ova saznanja su od velike vrednosti za nas, jer pružaju smernice koje mogu doprineti efikasnijem radu našeg kluba i naših partnera. Na kraju posete, obe strane su izrazile zadovoljstvo otvorenošću razgovora i kvalitetom prenesenog sadržaja. Atmosfera je bila prijateljska i podsticajna, što je dodatno osnažilo našu zajedničku želju za nastavkom i produbljivanjem saradnje. Ova poseta je još jednom potvrdila da su iskreni dijalog, razmena iskustava i otvorenost ključni faktori u izgradnji čvrstih međusobnih odnosa. Evroatlanski klub ostaje posvećen daljoj promociji saradnje sa slovenačkim institucijama i drugim partnerima, s ciljem unapređenja zajedničkih vrednosti i interesa. Radujemo se budućim susretima i zajedničkim inicijativama koje će doprineti jačanju veza između naše dve zemlje na putu Srbije ka evroatlantskim integracijama, i članstvu u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu. Ova poseta je bila korak napred u tom pravcu, a mi ćemo se truditi da svaki naredni susret bude još uspešniji i plodonosniji.
Održana panel debata „Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”
U Hotelu Kragujevac, 15. oktobra je održana debata koja je okupila organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava, međunarodne organizacije, stručnjake i aktivne građane, s ciljem jačanja uloge lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju javnih politika u Srbiji. Diskusija je bila usmerena na prepoznavanje ključnih izazova s kojima se lokalne zajednice suočavaju, kao i na identifikaciju efikasnih mera za unapređenje njihovog kapaciteta i uticaja. Sa nazivom “Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”, panel debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i lokalno, kragujevačko veće EpuS, uz podršku Fridrih Ebert Fondacije. Učešće u debati su uzeli Nikola Bertolini, šef Odeljenja za Saradnju Delegacije EU u Srbiji, Slavko Lukić iz Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, Srđan Dimitrijević iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Leskovca i Mirjana Prodanović iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva; dok je debatu moderirala Jelica Minić. Debatu su otvorili pozdravnim rečima Vlatko Rajković ispred Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kragujevca, Ivana Račić ispred Fridrih Ebert Fondacije (kancelarije u Beogradu) i Jelica Minić ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Nakon toga, usledile su tematske diskusije sa panelistima koji su obradili ključne izazove u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Tokom događaja naglašeno je da lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u oblikovanju politika koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Zajedničkim naporima državnih i lokalnih institucija, kao i civilnog društva, moguće je kreirati efikasnije i pravednije politike koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva. Debata je obuhvatila tri ključne teme: raspodelu ovlašćenja i odgovornosti, finansiranje lokalnih zajednica i resursa, kao i ulogu građanskog društva. Jedan od ključnih izazova koji su identifikovani jeste nedostatak sredstava na lokalnom nivou, što često otežava sprovođenje razvojnih projekata. Takođe je naglašeno da nedovoljna transparentnost u raspodeli sredstava može dovesti do gubitka poverenja građana i slabijeg učešća u kreiranju javnih politika. Jedna od centralnih tačaka diskusije bila je analiza trenutnog stanja u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Učesnici su istakli da je neophodno unaprediti proces decentralizacije kako bi lokalne samouprave mogle efikasnije učestvovati u donošenju i sprovođenju javnih politika. Diskutovano je o tome koje nadležnosti bi mogle biti prebačene sa državnog na lokalni nivo, čime bi se postigla veća odgovornost i transparentnost. Finansiranje lokalnih zajednica bilo je još jedna važna tema debate. Učesnici su analizirali trenutne modele raspodele budžeta i istakli potrebu za transparentnijim i pravičnijim finansijskim rešenjima. Predloženo je da se deo državnih resursa preusmeri ka lokalnim samoupravama u skladu sa postojećim zakonskim odredbama, kako bi se omogućilo efikasnije planiranje i sprovođenje politika. Posebna pažnja tokom debate posvećena je ulozi organizacija civilnog društva i mladih u kreiranju javnih politika. Učesnici su naglasili da je aktivno učešće građana ključno za izgradnju održivih i pravednih politika na lokalnom nivou. Organizacije civilnog društva mogu delovati kao most između institucija i građana, nudeći inovativna rešenja i zastupajući interese zajednica.
Dan Evrope
Dan Evrope se obeležava 9. maja svake godine kako bi se proslavile ideje mira i saradnje koje su bile temelj stvaranja Evropske unije. Ovaj datum ima poseban značaj u istoriji Evrope, posebno u zemljama Evropske unije. Ideja o Danu Evrope potiče od Roberta Šumana, francuskog ministra spoljnih poslova, koji je 1950. godine predložio stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ova inicijativa smatra se početkom evropske integracije i kasnijeg formiranja Evropske unije. Evropski lideri, sledili su Šumanovu viziju o zajedničkom upravljanju resursima kao načinu za promovisanje mira i stabilnosti u Evropi. Od tada, Dan Evrope je postao simbol jedinstva i solidarnosti među evropskim narodima. U tom duhu, mnoge institucije i organizacije širom Evrope organizuju različite manifestacije, koncerte, izložbe i druge događaje kako bi obeležile ovaj dan i podsetile ljude na važnost evropske saradnje. Evropska unija danas predstavlja jedan od najvažnijih političkih i ekonomskih saveza u svetu. Sa 27 članica, EU je postala simbol zajedničke evropske ideje, čija je osnovna svrha promovisanje mira, stabilnosti i prosperiteta. Kroz zajedničku valutu, slobodnu trgovinu i slobodu kretanja ljudi, EU je postigla značajan napredak u stvaranju jedinstvenog tržišta i jačanju veza među evropskim narodima. Danas, dok obeležavamo Dan Evrope, važno je podsetiti se na vrednosti koje su inspirisale osnivanje Evropske unije i raditi na dostizanju i očuvanju tih vrednosti u našem društvu. Dan Evrope je prilika da se istakne važnost mira, saradnje i razumevanja među narodima Evrope, te da se podstakne dalji napredak ka zajedničkoj evropskoj budućnosti.
75 godina od osnivanja NATO
Godišnjica osnivanja NATO pakta predstavlja važan trenutak u istoriji savremenih međunarodnih odnosa. Prethodnica Severnoatlantskog sporazuma je bio Dankirski sporazum iz 1947. godine između Velike Britanije i Francuske. Već naredne godine ovaj savez se širi pristupanjem zemalja Beneluksa, odnosno potpisivanjem Briselskog sporazuma iz 1948. godine. Državni udar u Čehoslovačkoj će potpisnice Briselskog sporazuma potaknuti na pregovore sa zemljama Severne Amerike o odbranbenom savezu. Ti pregovori će dovesti do potpisivanja Seversnoatlantskog sporazuma 4. aprila 1949. godine. Tako je NATO nastao kao rezultat potrebe za kolektivnom odbranom zapadnih demokratija od potencijalne pretnje Sovjetskog Saveza. Osnivanje Pakta predstavljalo je i ključni korak ka stvaranju sistema kolektivne bezbednosti u Evropi posle završetka Drugog svetskog rata. Zemlje članice NATO alijanse Od tada, NATO je prošao kroz različite faze razvoja, prilagođavajući se novim bezbednosnim izazovima i promenama u međunarodnom okruženju. Tokom Hladnog rata, NATO je bio ključni stub zapadne bezbednosti, pružajući garant bezbednosti svojim članicama. Posle pada Berlinskog zida, NATO je proširio svoje granice, primajući u članstvo i članice bivšeg Varšavskog pakta i balkanskih zemalja. Značaj NATO pakta je ogroman, posebno u kontekstu očuvanja mira i stabilnosti u Evropi. Kroz svoje aktivnosti, NATO je doprineo jačanju demokratije i vladavine prava predstavljajući politički i bezbedonosni temelj na kom su se zasnivali pregovori o formiranju drugih međunarodnih institucija. Takođe, NATO je bio ključni faktor u očuvanju transatlantskog saveza između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, pružajući osnovu za saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane, ali i ekonomske i kulturne saradnje. Za zemlje poput Srbije, članstvo u NATO paktu može imati značajne beneficije. Pristupanje NATO-u može doprineti jačanju nacionalne bezbednosti, podržati reforme u oblasti odbrane i doprineti integraciji u evroatlantske strukture. Takođe, članstvo u NATO-u može otvoriti nove mogućnosti za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i za jačanje političke stabilnosti u regionu i ubrzanje procesa pristupanja Evropskoj uniji. Godišnjica osnivanja NATO pakta predstavlja priliku da razmislimo o budućnosti međunarodne bezbednosti i saradnje Srbije sa svojim međunarodnim partnerima. NATO, zajedno sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama, ima ključnu ulogu u očuvanju mira, stabilnosti i prosperiteta širom sveta, te je važno nastaviti rad na jačanju veza i približavanju ovim institucijama. Njih čine zemlje u čijem društvu Srbija pripada geografski, a svoju budućnost treba videti i potvrđivanjem te pripadnosti članstvom u ovim organizacijama
Nacionalno i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO
Još početkom devedesetih godina prošlog veka “uvaljena” nam je teza da je za Srbiju najvažnije rešavanje nacionalnog pitanja. I, evo, rešavamo ga već tri i po decenije i nismo ga rešili. A, ne to, već i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO, izjavio je Vlatko Rajković, osnivač Evroatlanskog kluba za dnevni list DANAS. Ceo tekst pročitajte OVDE.
Evroatlantski klub svečano počeo sa radom
Симболично на годишњицу атентата првог демократски изабраног премијера Србије, Зорана Ђинђића, свечано је рад почео Евроатлантски Клуб. У присуству значајног броја заинтересованих Крагујевчана, оснивачи су представили јавности циљеве и мисију организације. Пре више од двадесет година је прекинута мисија унапређења друштва у Србији. Мисија и визија једног од истинских визионара и државника 20-тог века. Данашње стање у српском друштву показује да је наставак тог пута преко потребан, и да су неопходне друштвене промене које ће Србију вратити у друштво земаља којима припада географски, историјски, и културолошки. “Циљеви организације су промовисање европских вредности и евроатлантских интеграција”, истакао је један од оснивача, др Влатко Рајковић. Осим промовисања ових вредности, Евроатлантски клуб ће радити и на подизању демократских капацитета српског друштва кроз креирање политика које га требају ставити тамо где припада. А место овог друштва је у породици евроатлантских нација. Циљеви тих јавних политика су већ познати. Они се налазе таксативно наведени у 35 преговарачких поглавља за приступ Србије Европској унији. Оно што је неопходно је те јавне политике формулисати. У оквиру клуба ће функционисати и KragujevacFORUM, који треба да представља место окупљања људи са визијом Крагујевца будућности. Једног бољег града, богатог, чистог, уређеног, здравог и културног. Пристним Крагујевчанима се обратио и проф. др Мирко Благојевић који је подвукао значај постојања једног стецишта знања. Он је истакао да је у нашем друштво дошло до велике девалвације вредности знања, и да једно друштво које не цени знање нема ни будућност. Због тога је неопходно формирати један форум из ког ће произаћи промена друштвеног односа према знању.