Iz reči izdavača:
O Kosovu se poslednjih godina govori i piše mnogo. Puno je i proklamacija o rešavanju problema. Ali, malo je pouzdanog znanja o realnom zbivanju, a još manje je rezultata u rešavanju problema. Usred smanjivanja i nizanja talasa nasilja, pokušaji uspostavljanja dijaloga imali su skromne izglede na uspeh. Književnici su ga započeli, ali i prekinuli- objavom “rata”, tom sve jevtinijom rečju. Profesionalni političari nisu ni započeli dijalog. A “kosovski čvor” je često instrumentalizovan u ideološkim i političkim sukobima. Istrajnost u težnji za dijalogom, pak, denuncira se u delu mas-medija kao “ujdijevska ujdurma” iz koje vire “satanski rogovi demokratije”.
Nastajuća demokratska javnost očekuje, uvereni smo, od kritičkih intelektualaca i opozicione politike drukčiji, racionalan, pristup problemu Kosova. UJDI nastoji da takva očekivanja ispuni svojim reagovanjem na konkretne događaja, a još više upornim nastojanjem da se dijalog uspostavi. Radi toga su organizovana dva
“okrugla stola”: u Mostaru (28. februara i 1. marta) o temi “Pokušajmo ponovo – demokratijom” i u Prištini (30. i 31. marta), o temi “Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji”.
U tim razgovorima učestvovali su predstavnici UJDI-ja iz čitave Jugoslavije, manjeg broja postojećih i nastajućih političkih organizacija, te alternativnih organizacija Albanaca sa Kosova i “srpske alternative” sa Kosova, kao i vanstranačke ličnosti.
Učesnici razgovara u Prištini saglasili su se o formiranju Nezavisne komisije (Srđa Popović, Tanja Petovar i Dejan Janča) koja će pripremiti izveštaj na osnovu kojeg bi se vodio dalji dijalog. Prva verzija izveštaja pripremljena je za zajednički sastanak UJDI-ja i Jugoslovenskog foruma za ljudska prava i pravnu sigurnost građana koji je – bez učešća političkih stranaka i štampe – održan u Beogradu 9. juna 1990. godine.
Prvi izveštaj Nezavisne komisije podrobno je razmatran na pomenutom razgovoru, pa je uz konkretne sugestije za dopunu prihvaćen kao solidna osnova za dalji rad. Deo tih sugestija unet je u verziju koju sada – prvi put – predajemo javnosti. Priloženo je i nekoliko dokumenata koji predočavaju osnovu i okvir dijaloga, kao i njegove, to i sami znamo, ograničene domašaje.
Kritički sud javnosti, nadamo se, pridoneće kvalitetu očekivanog nastavka dijaloga.
Kosovski čvor se može ili strpljivo drešiti kroz tolerantan dijalog u javnosti i parlamentu, ili “olakom brzinom” presecati na verbalnim ali i sve žešćim bojištima. S uverenjem da znatan broj građana daje prednost prvoj soluciji, očekujemo da će ona dobiti nove podsticaja tokom izborne kamparlje, pa i u novoizabranom parlamentu.
Dijalog o Kosovu, dabome, tek začinje demokratsku proceduru za rešavanje složenih poblema. Kao i u drugim svojim inicijativama, UJDI i u ovoj vidi svoj doprinos uspostavljanju demokratske javnosti. Da li je, i koliko, u tome uspeo, to neka pokaže sama javnost.
U Beogradu, septembra 1990.