Briselski sporazum
Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa ili popularno Briselski sporazum, potpisan 19. aprila 2013. godine, predstavlja istorijski dogovor između Beograda i Prištine koji je imao za cilj normalizaciju njihovih odnosa. Ovaj sporazum predstavlja ključni korak ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova posle višedecenijskog sukoba i otvaranja perspektive za evropske integracije obe strane. Sporazum su postigli premijeri Srbije i Kosova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. On je sastavljen od 15 tačaka koje su definisale pitanje integrisanja severnog Kosova u kosovski pravni sistem, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština i učešće Srba u sudstvu i policiji Kosova. Najznačajnije odredbe Briselskog sporazuma se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu. Ova zajednica predstavljala bi značajan korak ka zaštiti prava srpske manjine na Kosovu. Međutim, i pored postignutog sporazuma, njegova implementacija nije bila bez izazova. Postojale su brojne prepreke u sprovođenju određenih tačaka sporazuma, posebno u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Takođe, sporazum nije rešio sva otvorena pitanja između Beograda i Prištine, kao što su status Kosova i normalizacija granica. Uprkos izazovima, Briselski sporazum ostaje ključni dokument u procesu normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. On je otvorio put ka daljoj saradnji između dve strane i bio je važan korak ka evropskim integracijama obe zemlje. Implementacija sporazuma zahtevaće dalje napore i angažovanje kako bi se prevazišli preostali izazovi i postigla potpuna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa 1. Postojaće Asocijacija/Zajednica opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo na Kosovu. Članstvo će biti otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi. 2. Ova Zajednica/Asocijacija će biti uspostavljena na osnovu Statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština učesnica. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo (uključujući i pravilo dvotrećinske većine). 3. Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi na kojoj počiva postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, Skupština, Veće. 4. U skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice će imati pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu/Asocijaciju. Asocijacija/Zajednica će imati pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. 5. Asocijacija/Zajednica će vršiti i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu delegirati centralne vlasti. 6. Zajednica/Asocijacija će imati reprezentativnu ulogu prema centralnim vlastima i u tom cilju biće predstavljena u konsultativnom veću zajednica. U cilju ispunjavanja ove uloge predviđena je funkcija monitoringa. 7. Na Kosovu će postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija. 8. Članovima drugih srpskih bezbednosnih struktura biće ponuđena mesta u ekvivalentnim kosovskim strukturama. 9. Postojaće regionalni komandant policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić). Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije. Sastav KP na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine. (Postojaće još jedan regionalni komandant policije za opštine južna Mitrovica, Srbica i Vučitrn). Regionalni komandant četiri severne opštine će sarađivati sa drugim regionalnim komandantima. 10. Sudske vlasti biće integrisane i funkcionisaće u okviru pravnog sistema Kosova. Apelacioni sud u Prištini će uspostaviti veće koje će biti sastavljeno od većine sudija kosovskih Srba, koje će biti nadležno za sve opštine u kojima su Srbi većinsko stanovništvo. Odeljenje Apelacionog suda, koga čine administrativno osoblje i sudije, imaće stalnu kancelariju u severnoj Mitrovici (Okružni sud u Mitrovici). Svako veće spomenutog Odeljenja će biti sastavljeno od većina sudija kosovskih Srba. U zavisnosti od prirode slučaja o kome je reč, veće će činiti odgovarajuće sudije. 11. Opštinski izbori će biti organizovani u severnim opštinama 2013. godine uz posredovanje OEBS-a u skladu sa kosovskim zakonom i međunarodnim standardima. 12. Plan za implementaciju, uključujući vremenske rokove, biće sačinjen do 26. aprila. Prilikom implementacije ovog Sporazuma, poštovaće se princip transparentnog finansiranja. 13. Dve strane će intenzivirati razgovore o energetici i telekomunikacijama i okončati ih do 15. juna. 14. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU. 15. Dve strane će, uz pomoć EU, osnovati Komitet za implementaciju.
UJDI: Kosovski čvor. Drešiti ili seći
Iz reči izdavača: O Kosovu se poslednjih godina govori i piše mnogo. Puno je i proklamacija o rešavanju problema. Ali, malo je pouzdanog znanja o realnom zbivanju, a još manje je rezultata u rešavanju problema. Usred smanjivanja i nizanja talasa nasilja, pokušaji uspostavljanja dijaloga imali su skromne izglede na uspeh. Književnici su ga započeli, ali i prekinuli- objavom “rata”, tom sve jevtinijom rečju. Profesionalni političari nisu ni započeli dijalog. A “kosovski čvor” je često instrumentalizovan u ideološkim i političkim sukobima. Istrajnost u težnji za dijalogom, pak, denuncira se u delu mas-medija kao “ujdijevska ujdurma” iz koje vire “satanski rogovi demokratije”. Nastajuća demokratska javnost očekuje, uvereni smo, od kritičkih intelektualaca i opozicione politike drukčiji, racionalan, pristup problemu Kosova. UJDI nastoji da takva očekivanja ispuni svojim reagovanjem na konkretne događaja, a još više upornim nastojanjem da se dijalog uspostavi. Radi toga su organizovana dva “okrugla stola”: u Mostaru (28. februara i 1. marta) o temi “Pokušajmo ponovo – demokratijom” i u Prištini (30. i 31. marta), o temi “Ljudska prava i demokratija na Kosovu i u Jugoslaviji”. U tim razgovorima učestvovali su predstavnici UJDI-ja iz čitave Jugoslavije, manjeg broja postojećih i nastajućih političkih organizacija, te alternativnih organizacija Albanaca sa Kosova i “srpske alternative” sa Kosova, kao i vanstranačke ličnosti. Učesnici razgovara u Prištini saglasili su se o formiranju Nezavisne komisije (Srđa Popović, Tanja Petovar i Dejan Janča) koja će pripremiti izveštaj na osnovu kojeg bi se vodio dalji dijalog. Prva verzija izveštaja pripremljena je za zajednički sastanak UJDI-ja i Jugoslovenskog foruma za ljudska prava i pravnu sigurnost građana koji je – bez učešća političkih stranaka i štampe – održan u Beogradu 9. juna 1990. godine. Prvi izveštaj Nezavisne komisije podrobno je razmatran na pomenutom razgovoru, pa je uz konkretne sugestije za dopunu prihvaćen kao solidna osnova za dalji rad. Deo tih sugestija unet je u verziju koju sada – prvi put – predajemo javnosti. Priloženo je i nekoliko dokumenata koji predočavaju osnovu i okvir dijaloga, kao i njegove, to i sami znamo, ograničene domašaje. Kritički sud javnosti, nadamo se, pridoneće kvalitetu očekivanog nastavka dijaloga. Kosovski čvor se može ili strpljivo drešiti kroz tolerantan dijalog u javnosti i parlamentu, ili “olakom brzinom” presecati na verbalnim ali i sve žešćim bojištima. S uverenjem da znatan broj građana daje prednost prvoj soluciji, očekujemo da će ona dobiti nove podsticaja tokom izborne kamparlje, pa i u novoizabranom parlamentu. Dijalog o Kosovu, dabome, tek začinje demokratsku proceduru za rešavanje složenih poblema. Kao i u drugim svojim inicijativama, UJDI i u ovoj vidi svoj doprinos uspostavljanju demokratske javnosti. Da li je, i koliko, u tome uspeo, to neka pokaže sama javnost. U Beogradu, septembra 1990. Powered By EmbedPress
Janjić i Malići: Sukob ili dijalog — Sprsko-albanski odnosi i integracija Balkana (Zbornik radova – 1994)
Srbi i Albanci su dva naroda koji već vekovima dele prostor na Balkanu, posebno na teritorijama današnje Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore. Naša istorija je isprepletena raznim istorijskim događajima, kroz koje smo delili kulturu, običaje, pa čak i jezik. Takav suživot je bio osnova za razvoj naše zajedničke istorije, ali i različitosti koje nas danas karakterišu. Sve do druge polovine 19. veka i rađanja težnji ka kreiranju nacionalnih i etnički (čistih) država, Srbi i Albanci su delili jedan životni prostor i sudbinu kao narodi. Danas, u modernom društvu, suživot Srba i Albanaca je od velikog značaja za očuvanje mira i stabilnosti na Balkanu. Oba naroda imaju bogatu kulturnu baštinu, jezik, tradiciju i istoriju koja treba da se poštuje i neguje. Razumevanje i poštovanje različitosti su ključni elementi za uspešan suživot ovih naroda. Ključno je da se obezbedi da se prošlost ne zaboravi, kako ona dalja tako i ova bliža. Powered By EmbedPress