Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji – Zabrinutost u Briselu
Izvestilac za Srbiju, Tonino Picula je podneo nacrt izveštaja Evropskom parlamentu u kojem izražava zabrinutost zbog situacije u Srbiji. U dokumentu se navodi ograničen napredak u borbi protiv korupcije, problemi sa nezavisnošću pravosuđa, kao i neispunjavanje uslova za članstvo u EU. Takođe, u izveštaju se kritikuje usklađenost Srbije sa spoljnom politikom EU, naročito u vezi sa Rusijom. Pomenuti su i studentski protesti, tragedija u Novom Sadu i dijalog Beograda i Prištine. Ovaj nacrt izveštaja pokazuje intenciju da Evropski parlament oštro osdi hapšenja demonstranata i zahteva transparentne pravne postupke procesuiranja za nesreću u Novom Sadu. Nacrt godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je pripremio Tonino Picula, naglašava potrebu za poboljšanjem izbornih uslova i sprovođenjem preporuka OEBS/ODIHR-a. Izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema koje su istakli studentski protesti u Srbiji, posebno u oblastima građanskih sloboda, institucionalne i finansijske transparentnosti i odgovornosti. Izveštaj je predstavljen 20. februara u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET), nakon čega članovi ovog odbora mogu da predlože amandmane, a potom i glasati o konačnoj verziji pre njenog slanja na plenarnu sednicu i diskusiju u Evropskom parlamentu. U nacrtu godišnjeg izveštaja, Evropski parlament izražava zabrinutost zbog konačnog izveštaja posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine, ocenjujući da je neophodno reformisati izborni okvir i ispraviti njegove nedostatke. Posebno se ističe potreba za osiguravanjem nezavisnosti institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Tragedija u Novom Sadu i studentski protesti zauzimaju značajan deo izveštaja. Parlament izražava saučešće porodicama 15 žrtava urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine i poziva na transparentnu istragu. U vezi sa protestima, Evropski parlament osuđuje hapšenja demonstranata, proterivanja državljana EU i objavljivanje njihovih ličnih podataka od strane pojedinaca sa kriminalnom prošlošću. U borbi protiv korupcije primećen je ograničen napredak uprkos novoj Strategiji za borbu protiv korupcije (2024–2028). Korupcija ostaje rasprostranjena u mnogim oblastima, dok pravosuđe i dalje trpi pritiske koji ugrožavaju njegovu nezavisnost. Takođe, Srbija nije ostvarila značajan napredak u ispunjavanju uslove za članstvo u EU, naročito u oblastima vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU. U vezi sa spoljnom politikom, Evropski parlament žali što Srbija nije ostvarila napredak u Poglavlju 31 i što se nije uskladila sa sankcijama EU prema Rusiji. Poziva se na hitno i dosledno usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama i politikom EU. Dijalog između Beograda i Prištine dobija punu podršku, a postavljanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU pozdravlja se kao pozitivan korak. Evropski parlament očekuje da se odgovorni za napad u Banjskoj 2023. brzo privedu pravdi, posebno Milan Radoičić. Ekonomija i energetika takođe su deo izveštaja. Pozdravlja se delimičan napredak Srbije ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji, ali se naglašava potreba za reformama na tržištu rada, u obrazovanju i javnoj upravi. Evropski parlament pozdravlja memorandum između EU i Srbije o strateškom partnerstvu u oblasti sirovina, baterija i električnih vozila, uz insistiranje na visokim ekološkim standardima i dijalogu sa civilnim društvom. Sveukupno, izveštaj ističe potrebu za reformama u Srbiji kako bi se ubrzao njen evropski put, uz poseban naglasak na demokratizaciju, borbu protiv korupcije i usklađivanje spoljne politike sa EU.