U Hotelu Kragujevac, 15. oktobra je održana debata koja je okupila organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava, međunarodne organizacije, stručnjake i aktivne građane, s ciljem jačanja uloge lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju javnih politika u Srbiji. Diskusija je bila usmerena na prepoznavanje ključnih izazova s kojima se lokalne zajednice suočavaju, kao i na identifikaciju efikasnih mera za unapređenje njihovog kapaciteta i uticaja. Sa nazivom “Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”, panel debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i lokalno, kragujevačko veće EpuS, uz podršku Fridrih Ebert Fondacije.
Učešće u debati su uzeli Nikola Bertolini, šef Odeljenja za Saradnju Delegacije EU u Srbiji, Slavko Lukić iz Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, Srđan Dimitrijević iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Leskovca i Mirjana Prodanović iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva; dok je debatu moderirala Jelica Minić.
Debatu su otvorili pozdravnim rečima Vlatko Rajković ispred Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kragujevca, Ivana Račić ispred Fridrih Ebert Fondacije (kancelarije u Beogradu) i Jelica Minić ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Nakon toga, usledile su tematske diskusije sa panelistima koji su obradili ključne izazove u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa.
Tokom događaja naglašeno je da lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u oblikovanju politika koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Zajedničkim naporima državnih i lokalnih institucija, kao i civilnog društva, moguće je kreirati efikasnije i pravednije politike koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva. Debata je obuhvatila tri ključne teme: raspodelu ovlašćenja i odgovornosti, finansiranje lokalnih zajednica i resursa, kao i ulogu građanskog društva.
Jedan od ključnih izazova koji su identifikovani jeste nedostatak sredstava na lokalnom nivou, što često otežava sprovođenje razvojnih projekata. Takođe je naglašeno da nedovoljna transparentnost u raspodeli sredstava može dovesti do gubitka poverenja građana i slabijeg učešća u kreiranju javnih politika.
Jedna od centralnih tačaka diskusije bila je analiza trenutnog stanja u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Učesnici su istakli da je neophodno unaprediti proces decentralizacije kako bi lokalne samouprave mogle efikasnije učestvovati u donošenju i sprovođenju javnih politika. Diskutovano je o tome koje nadležnosti bi mogle biti prebačene sa državnog na lokalni nivo, čime bi se postigla veća odgovornost i transparentnost.
Finansiranje lokalnih zajednica bilo je još jedna važna tema debate. Učesnici su analizirali trenutne modele raspodele budžeta i istakli potrebu za transparentnijim i pravičnijim finansijskim rešenjima. Predloženo je da se deo državnih resursa preusmeri ka lokalnim samoupravama u skladu sa postojećim zakonskim odredbama, kako bi se omogućilo efikasnije planiranje i sprovođenje politika.
Posebna pažnja tokom debate posvećena je ulozi organizacija civilnog društva i mladih u kreiranju javnih politika. Učesnici su naglasili da je aktivno učešće građana ključno za izgradnju održivih i pravednih politika na lokalnom nivou. Organizacije civilnog društva mogu delovati kao most između institucija i građana, nudeći inovativna rešenja i zastupajući interese zajednica.
