Poseta delegacije Slovenačke ambasade

U sredu, 20. novembra 2024. godine, Evroatlanski klub je imao čast da ugosti delegaciju Ambasade Republike Slovenije na čelu sa vojnim atašeom, pukovnikom Valterom Ileničem. Ova poseta bila je izuzetna prilika za razmenu mišljenja, iskustava i ideja između našeg kluba i predstavnika prijateljske zemlje. Tokom nekoliko sati prijatnog i sadržajnog razgovora, naši slovenački gosti su se upoznali sa radom Evroatlanskog kluba, našim dosadašnjim aktivnostima, kao i planovima za buduće projekte. Ponosno smo predstavili ključne inicijative koje smo pokrenuli u proteklim godinama, ističući važnost naše misije u promociji evropskih vrednosti, evroatlantskih integracija i dobrosusedskih odnosa. Delegacija iz Slovenije koju su činili pukovnik Ilenič i dr Matej Hedl, pomoćnik vojnog atašea, podelila je sa nama dragocena iskustva koja je Slovenija stekla tokom tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, pridruživanja Evropskoj uniji i NATO savezu, kao i sprovođenja državnih i administrativnih reformi. Posebno su inspirativna bila njihova zapažanja o unapređenju obrazovnog sistema i saobraćajne infrastrukture, što su oblasti od ključnog značaja za svaku zemlju koja teži modernizaciji i razvoju. dr Matej Hedl, pk Valter Ilenič, dr Vlatko Rajković Kroz otvoren i konstruktivan dijalog, identifikovali smo brojne mogućnosti za buduću saradnju između našeg kluba i slovenačkih institucija. Poseban akcenat stavljen je na oblasti evropskih integracija, urbanog razvoja, privrede i kulture. Razmenili smo ideje o konkretnim projektima koji bi mogli doprineti unapređenju bilateralnih odnosa, a istovremeno osnažiti i naše kapacitete za rad na pitanjima od zajedničkog interesa. Poseban značaj tokom posete imala je razmena iskustava u pogledu implementacije evropskih standarda u različitim sektorima društva. Slovenija, kao uspešan primer integracije u EU i NATO, predstavila nam je svoja iskustva i izazove s kojima se suočavala tokom procesa reformi. Ova saznanja su od velike vrednosti za nas, jer pružaju smernice koje mogu doprineti efikasnijem radu našeg kluba i naših partnera. Na kraju posete, obe strane su izrazile zadovoljstvo otvorenošću razgovora i kvalitetom prenesenog sadržaja. Atmosfera je bila prijateljska i podsticajna, što je dodatno osnažilo našu zajedničku želju za nastavkom i produbljivanjem saradnje. Ova poseta je još jednom potvrdila da su iskreni dijalog, razmena iskustava i otvorenost ključni faktori u izgradnji čvrstih međusobnih odnosa. Evroatlanski klub ostaje posvećen daljoj promociji saradnje sa slovenačkim institucijama i drugim partnerima, s ciljem unapređenja zajedničkih vrednosti i interesa. Radujemo se budućim susretima i zajedničkim inicijativama koje će doprineti jačanju veza između naše dve zemlje na putu Srbije ka evroatlantskim integracijama, i članstvu u Evropskoj uniji i Severnoatlantskom savezu. Ova poseta je bila korak napred u tom pravcu, a mi ćemo se truditi da svaki naredni susret bude još uspešniji i plodonosniji.

Novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju – Tonino Picula

Na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta za novog izvestioca za Srbiju je izabran poslanik Progresivne alijanse socijalista i demokrata Tonino Picula, koji će na tom mestu naslediti dosadašnjeg izvestioca Vladimira Bilčika iz Evropske narodne partije koji nije učestvovao na izborima za Evropski parlament 2024. godine. Picula uživa reputaciju zagovornika proširenja Evropske unije, naročito kada su u pitanju zemlje zapadnog Balkana, i do sada je bio član parlamentarnih delegacija Evropskog parlamenta za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, i Kosovo; a takođe i izvestilac za Crnu Goru. U žižu interesovanja srpske javnosti je dospeo početkom 2024. godine zbog oštre kritike izbora održanih u decembru prethodne godine. “U skladu sa velikim iskustvom koje sam stekao i poznavanjem prilika na Zapadnom Balkanu kao i politike proširenja EU, ovo imenovanje doživljavam kao priznanje za dosadašnji rad. Ova nova dužnost predstavlja kontinuitet brojnih aktivnosti posebno tokom mog proteklog mandata”, rekao je Picula u izjavi za portal European Western Balkans. Ko je Tonino Picula? Tonino Picula je hrvatski političar i član Socijaldemokratske partije Hrvatske, koja je članica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, poznat po svojoj dugogodišnjoj političkoj karijeri na domaćoj i međunarodnoj sceni. Rođen je 31. jula 1961. na Malom Lošinju, a školovao se u Šibeniku i Zagrebu, gdje je diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu. Picula je bio ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Hrvatske premijera Ivice Račana od 2000. do 2003. godine, u periodu kada je Hrvatska radila na jačanju međunarodnih odnosa. Također je obavljao funkciju gradonačelnika Velike Gorice od 2005. do 2009. godine. Nakon ulaska Hrvatske u Europsku uniju, Picula je postao jedan od najistaknutijih hrvatskih poslanika u Europskom parlamentu. Izabran je s najviše preferencijalnih glasova na prvim evropskim izborima 2013. i nastavio služiti u parlamentu, fokusirajući se na spoljnu politiku, bezbednost, kao i razvoj odnosa s državama Zapadnog Balkana. Picula je takođe bio uključen i u rad OEBS-a kao šef posmatračkih misija na izborima u nekoliko država, Moldavija, Kazahstan, Rusija, Gruzija, itd. Njegov doprinos u europskoj politici prepoznat je više puta – 2020. i 2023. godine proglašen je najuticajnijim hrvatskim poslanikom u Evropskom parlamentu. U 2024. godini istakao se kao jedan od vodećih političara mešunarodne politike, zauzevši 28. mjesto među 705 europarlamentaraca.

Održana panel debata „Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”

Panel debata „Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”

U Hotelu Kragujevac, 15. oktobra je održana debata koja je okupila organizacije civilnog društva, predstavnike lokalnih samouprava, međunarodne organizacije, stručnjake i aktivne građane, s ciljem jačanja uloge lokalnih zajednica u kreiranju i sprovođenju javnih politika u Srbiji. Diskusija je bila usmerena na prepoznavanje ključnih izazova s kojima se lokalne zajednice suočavaju, kao i na identifikaciju efikasnih mera za unapređenje njihovog kapaciteta i uticaja. Sa nazivom “Učešće lokalnih zajednica u javnim politikama Srbije”, panel debatu su organizovali Evropski pokret u Srbiji i lokalno, kragujevačko veće EpuS, uz podršku Fridrih Ebert Fondacije. Učešće u debati su uzeli Nikola Bertolini, šef Odeljenja za Saradnju Delegacije EU u Srbiji, Slavko Lukić iz Srpske asocijacije regionalnih razvojnih agencija, Milena Radomirović iz Stalne konferencije gradova i opština, Srđan Dimitrijević iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Leskovca i Mirjana Prodanović iz Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kraljeva; dok je debatu moderirala Jelica Minić. Debatu su otvorili pozdravnim rečima Vlatko Rajković ispred Lokalnog veća Evropskog pokreta u Srbiji iz Kragujevca, Ivana Račić ispred Fridrih Ebert Fondacije (kancelarije u Beogradu) i Jelica Minić ispred Evropskog pokreta u Srbiji. Nakon toga, usledile su tematske diskusije sa panelistima koji su obradili ključne izazove u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Tokom događaja naglašeno je da lokalne zajednice igraju ključnu ulogu u oblikovanju politika koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Zajedničkim naporima državnih i lokalnih institucija, kao i civilnog društva, moguće je kreirati efikasnije i pravednije politike koje odgovaraju stvarnim potrebama stanovništva. Debata je obuhvatila tri ključne teme: raspodelu ovlašćenja i odgovornosti, finansiranje lokalnih zajednica i resursa, kao i ulogu građanskog društva. Jedan od ključnih izazova koji su identifikovani jeste nedostatak sredstava na lokalnom nivou, što često otežava sprovođenje razvojnih projekata. Takođe je naglašeno da nedovoljna transparentnost u raspodeli sredstava može dovesti do gubitka poverenja građana i slabijeg učešća u kreiranju javnih politika. Jedna od centralnih tačaka diskusije bila je analiza trenutnog stanja u raspodeli ovlašćenja između državnog i lokalnog nivoa. Učesnici su istakli da je neophodno unaprediti proces decentralizacije kako bi lokalne samouprave mogle efikasnije učestvovati u donošenju i sprovođenju javnih politika. Diskutovano je o tome koje nadležnosti bi mogle biti prebačene sa državnog na lokalni nivo, čime bi se postigla veća odgovornost i transparentnost. Finansiranje lokalnih zajednica bilo je još jedna važna tema debate. Učesnici su analizirali trenutne modele raspodele budžeta i istakli potrebu za transparentnijim i pravičnijim finansijskim rešenjima. Predloženo je da se deo državnih resursa preusmeri ka lokalnim samoupravama u skladu sa postojećim zakonskim odredbama, kako bi se omogućilo efikasnije planiranje i sprovođenje politika. Posebna pažnja tokom debate posvećena je ulozi organizacija civilnog društva i mladih u kreiranju javnih politika. Učesnici su naglasili da je aktivno učešće građana ključno za izgradnju održivih i pravednih politika na lokalnom nivou. Organizacije civilnog društva mogu delovati kao most između institucija i građana, nudeći inovativna rešenja i zastupajući interese zajednica.

Nacionalno i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO

Još početkom devedesetih godina prošlog veka “uvaljena” nam je teza da je za Srbiju najvažnije rešavanje nacionalnog pitanja. I, evo, rešavamo ga već tri i po decenije i nismo ga rešili. A, ne to, već i sva ostala pitanja ne mogu da budu rešena bez EU i NATO, izjavio je Vlatko Rajković, osnivač Evroatlanskog kluba za dnevni list DANAS. Ceo tekst pročitajte OVDE.

Evroatlantski klub svečano počeo sa radom

Симболично на годишњицу атентата првог демократски изабраног премијера Србије, Зорана Ђинђића, свечано је рад почео Евроатлантски Клуб. У присуству значајног броја заинтересованих Крагујевчана, оснивачи су представили јавности циљеве и мисију организације. Пре више од двадесет година је прекинута мисија унапређења друштва у Србији. Мисија и визија једног од истинских визионара и државника 20-тог века. Данашње стање у српском друштву показује да је наставак тог пута преко потребан, и да су неопходне друштвене промене које ће Србију вратити у друштво земаља којима припада географски, историјски, и културолошки. “Циљеви организације су промовисање европских вредности и евроатлантских интеграција”, истакао је један од оснивача, др Влатко Рајковић. Осим промовисања ових вредности, Евроатлантски клуб ће радити и на подизању демократских капацитета српског друштва кроз креирање политика које га требају ставити тамо где припада. А место овог друштва је у породици евроатлантских нација. Циљеви тих јавних политика су већ познати. Они се налазе таксативно наведени у 35 преговарачких поглавља за приступ Србије Европској унији. Оно што је неопходно је те јавне политике формулисати. У оквиру клуба ће функционисати и KragujevacFORUM, који треба да представља место окупљања људи са визијом Крагујевца будућности. Једног бољег града, богатог, чистог, уређеног, здравог и културног. Пристним Крагујевчанима се обратио и проф. др Мирко Благојевић који је подвукао значај постојања једног стецишта знања. Он је истакао да је у нашем друштво дошло до велике девалвације вредности знања, и да једно друштво које не цени знање нема ни будућност. Због тога је неопходно формирати један форум из ког ће произаћи промена друштвеног односа према знању.